| Tekst: | Jedan Sasa iz voza
Juli je mesec vruc
kada putuje pola nacije.
U vozu ni za lek
nema mesta bez rezervacije.
A ja sam gledala
kako promicu neki pejzazi.
I
tad sam videla
jedan pogled koji me trazi.
Jedan Sasa iz voza mi slomio srce,
i
otis'o negde u daleki svet.
I rek'o mi kako je voleti lako,
jer ljudi su pcele, a ljubav
je cvet...
O sto je pricao,
divno pricao o nekim stvarima,
o trci 'Tour de
France'
i o zelenim bulevarima.
O nekom Zokiju
s kojim je davno delio klupu,
o tom kako je slusao
samo Index-e i Korni grupu.
Jedan Sasa iz voza mi slomio
srce,
i otis'o negde u daleki svet.
I rek'o mi kako je voleti lako,
jer ljudi su
pcele, a ljubav je cvet...
On mi je pruzio
citav beli svet na svom dlanu.
Al'
vec je svitalo,
voz je stigao u Ljubljanu.
I kad je sisao,
samo mahnuo, rekao:
'Zao!'.
Ja sam ponavljala:
'Nije mi zao. Nije mi zao!!!'
Jedan Sasa iz voza mi
slomio srce,
i otis'o negde u daleki svet.
I rek'o mi kako je voleti lako,
jer ljudi
su pcele, a ljubav je cvet...
|
