| Tekst: | Boza zvani Pub
Ovo je prica koju vrlo rado pricam,
to je prica o Bozi zvanom
Pub.
Jedni ga hvale, drugi zale, treci kazu:
'E moj brale, taj je bio kvaran kao supalj
zub.'
Odavde pa sve do Peste i do Srema na jug
jos prica bajke o njemu mutni kockarski
krug,
i kazu: 'Taj u zivotu nije igrao na dug. '
I svi se slazu kako danas nema takvih
kao sto je Boza Pub.
Negde je imao imanje, to se znalo vise manje,
mada o tom nije
prico ni za lek.
Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat
pa je ziveo od kocke citav
vek.
O taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih,
i uvek 'ladan ko spricer, uvek opasno
tih.
I samo kad ga tera maler on bi rekao stih.
I svi jos pamte reci kojim maler tera
Boza zvani Pub:
'Dzaba vam novci, moji sinovci,
dzaba vam bilo dobre volje.
I
pogledi cvrsti, lepljivi prsti,
ja ipak varam malo bolje, e pa da.
A karta je kurva,
izvin'te me sto psujem
jer ja samo pricam onako kako cujem
i ako su lagali mene i ja lazem
vas.
Tu pricu zna svako od vraga do popa
jer mnogi su mangupi ostali tropa.
Kockar se
krije i cuci u svakom od nas i ceka pravi cas.'
Jednom se kart'o s nekim ruskim
emigrantom,
to je bio lihvar bogat kao knez.
Igrao je i upravnik poste, zvani Ljupce od
miloste
i neki svercer kog je jurio sav srez.
U to je partija bila, jos se prica o
njoj,
kibiceri u transu, 'ladan probio znoj.
Na stolu kamara para, da ne spominjem
broj.
I povuk'o je damu na osamnaest mrtav 'ladan Boza Pub.
Al' znate za ono kad
je sa izvesnim baronom
igr'o cetiri dana, to je bio rat.
Isle ga stalno karte jake pa je
odneo fijaker,
crnog konja, tabakeru, stap i sat.
Baron je pric'o posle da je spil bio
star,
da je previse pio, da ga poneo zar.
Pa svi sto gube se ljute, to je poznata
stvar.
I svako gubi bar po nekad, al' nikad Boza zvani Pub.
Dzaba vam novci, moji
sinovci,
dzaba vam bilo dobre volje.
I pogledi cvrsti, lepljivi prsti,
ja ipak varam
malo bolje, e pa da.
A karta je kurva, izvinte me sto psujem
jer ja samo pricam onako
kako cujem
i ako su lagali mene i ja lazem vas.
Tu pricu zna svako od vraga do popa
jer
mnogi su mangupi ostali tropa.
Kockar se krije i cuci u svakom od nas i ceka pravi
cas.
Sa svalerske strane nije spad'o u tarzane
al' daleko od tog da je bio
zec.
Imao je neke tu i tamo, al' svi dobro znamo
da kod zena igra neki peti kec.
Ljubav
je igra u kojoj cesto ne pali blef,
srce se otvara teze nego najbolji sef.
Imao je on svoje
dame karo, pik, herc i tref.
I bio im je veran sve do sudnjeg dana Boza zvani
Pub.
Gospodo draga, on je nestao bez traga
i to celoj prici daje cudan ton.
Neki se
dzambasi kleli da su kod Sombora sreli
nekog tipa sto je bio isti on.
Mozda ga odvela karta
cak u Prag ili Bec,
vec dugo o njemu niko nije cuo ni rec.
Da l' se jos drzi na svetu il' je
predao mec,
pa s andjelima na vrh neba igra raub, preferans i ajnc.
|
