| Tekst: | Jednom....
Jednom su sadili lipu, stari Nestorov, gos'n Ceda i jos jedan.
Bio sam nov u
tom stripu, komsijin mali kog su pustili da gleda.
Stari nestorov, potpalivsi korov, tad rece
mi:
'Ti si mlad. Ti ces dospeti za taj hlad...'
Jednom sam voleo zbilja, mislim na
ljubav paravu, sasavu i silnu.
Vozio hiljadu milja, ko onaj ruzni Francuz u prelepom
filmu...
Vukle me sine pod tocak masine, al' ona me spasila.
Sve je druge
ugasila.
Hej, sve to dodje na svoje.
Odavno pravila znam: Samo tuge se
broje...
Hej, opet tornjevi tuku na Svetog Luku...
Jesen je kriva, uvek me rasturi
siva....
Jednom je prosla kraj mene, sa tipom kog sam znao tama da se javim.
Skrila je
pogled od mene, al' sasvim dovoljno za zur u mojoj glavi.
Bezvezbo 'zdravo' i klimanje glavom, i
sve sto vec sleduje...
Neka, lutko, u redu je...
Hej, sve to dodje na
svoje...
Jednom su palili lisce sa one lipe, dim je leteo do neba,
na kom su (nema ih
vise) stari Nestorov, gos'n Ceda i jos jedan...
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda
sadio
taj nije nista uradio
i shvatice kad-tad da ne zna sta je hlad.
|
