| Tekst: | Svirajte mi jesen stize
Toga jutra sam stigao putnickom klasom,
pa kuci sa stanice
casom,
kroz baste i precice znane.
A u vojsci sam stekao druga do groba
i hronicnu
upalu zgloba
- suvenir na strazarske dane.
Usao sam na prstima,
mati bese vec
budna i brzo se prekrstila.
Rece: 'Proslo je k'o za cas,
bas si stigao dobro jer svatovi su
tu do nas
pa ce ti svirati a ti ces birati'.
Svadba bese k'o svadba, i sta da se
prica,
parada pijanstva i kica
i poznata cura u belom.
Vec po redu pozeleh im
zdravlja i srece,
iz ruku mi otela cvece
i sakrila pogled pod velom.
Tad me
spazise cigani,
kum je trazio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih!
Cirok osmeh i zlatan
zub:
'Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub
nego zapovedi sta cemo svirati!'
Svirajte mi 'Jesen stize dunjo moja', jesen rana,
nek zazvone tambure u
transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al' ja moram cuti tu romansu!
Svirajte mi 'Jesen stize dunjo moja', al' polako,
da mi ne bi koja rec promakla.
Sklon'te case i bokale, razbio bih svet od sale,
da je samo slucajno od stakla, dunjo
moEja...
Retko odlazim kuci a pisem jos redje,
i slike su bledje i bledje,
pa
lepe potiskuju ruzne.
Al' nekad porucim pice i tako to krene,
pa stignem u svatove njene,
sve prave su ljubavi tuzne.
Nikom ne pricam o tome.
Brzo dodje taj talas i znam
da cu da potonem.
Spas mi donose cigani,
oni imaju srce, za svakog od nas, briga njih,
oni me pitaju sta da sviraju...
Svirajte mi 'Jesen stize dunjo moja', jesen rana,
nek zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al' ja
moram cuti tu romansu!
Svirajte mi 'Jesen stize dunjo moja', al' polako,
da mi ne bi
koja rec promakla.
Sklon'te case i bokale, razbio bih svet od sale,
da je samo slucajno od
stakla, dunjo moja...
|
