| Tekst: | Dodjoska - Djordje Balasevic
Njenog brata znao sam tako, iz cuvenja
Nisam puno mario za
te dodjose
Vukla se k'o kornjaca jedna jesen lenja
Spori dani davno prodjose
Pretio
je da ce on na put da mi stane
I da mu se sestre okanem
A mi smo samo setali i pomalo
kisli
Dobro sam se nagled'o njenih koraka
Druge su mi devojke pobegle iz misli
Prhnule
k'o jato cvoraka
Tih je dana zvonilo u cast Malog Prinsa
I odvaznog Bilbo
Baginsa
Na svim mojim crkvama satovi su stali
Kazaljke se srecom bas tada
sklopise
Sto hiljada reci znam, al' jedna mi fali
Da nju kako treba opisem
I sram
ga bilo, gospodo, ko pomisli lose
Al' ni nalik na druge Dodjose
Otad bas ne uzimam
svaku sto se pruza
Srce se odupire, pa se privikne
Al' zumbuli su zumbuli, a Ruza je
Ruza
Pa da na kraj sveta iznikne
Ma, da se redom postroje odavde do coska
Ni jedna
ko moja Dodjoska
Ta, idi ... ni jedna ko moja Dodjoska
|
