| Tekst: | The last march
Postoji jedno strucno misljenje
po kom sam uvek dosadan i isti
zbog
tog sam probao vec svasta
bluz i tango, rege, kantri, rok i diksi
u traganju za novim
slagerom
sad kopam prstima po tamburi k'o bagerom
ali panika brate, tonem poput
titanika
jer ostade mi mars, jedino jos mars
za ovo ovde, za hepi raju
sto slavi bedu u
punom sjaju
ostade mi mars, nista osim mars
pesmica jes' malo cudna
al' vremena oskudna,
daj sta das
Javlja se odredjeni utisak
da imam neke momente u stihu
ali da moje
zalostive rime
negativno uticu na psihu
dobar sam, kazu, u baladama
njima bi dirnuo i
onog pravog sadama
ali u ritmu sam jos nedovoljno iskusan
pa da probam mars, jednostavno,
mars
za ovo ovde, za sretno stado
koje u mraku mekece rado
ostade mi mars, jedino jos
mars
pesmica jes' malo jadna
al' vremena prikladna, daj sta das
Kazu da pesma nas
je odrzala
i ja licno zastupam tu tezu
al' sad na primer imam tremu
imam jezu kao slepac
na trapezu
ovo je rasklimana drzava
to vise, bre, ni pavaroti ne odrzava
kamo li jadan
ja
idi, to su naivna nadanja
al' mozda legne mars, mozda treba mars
za ovo ovde, veselo
krdo
sto je na svome tek kad mu je tvrdo
ostade mi mars, jedino jos m'rs
jes' da je
pesmica bedna
al' vremena bedna, daj sta das
Pa da probam jos mars, kratko, jasnmo,
mars
za ovo ovde, u, lenjo do srzi
ciji je moto: trpi i rzi
ostade mi mars, nista, samo
m'rs
uglavi, sto bi se reklo
al' vreme je isteklo, daj sta das
(mars, oca ti jebem
bezobraznog)
|
