| Tekst: | Pesma o jednom petlu
Im'o sam strasnog petla, bio je pravi djavo.
Na kisi i na vetru
uvek je stajao pravo.
Po selu perje leti, dize se strasna graja.
U nasoj kuci uvek bilo je
dobrih jaja.
Imao sam strasnog petla, bio je pravi ludak.
Koju taj koku kljucne, ko da
je tresn'o budak.
A koke cudne ptice, uvek im srce kuca
za nekim grubijanom, koji dobro
kljuca.
Za njega nisu bile samo koke slatke,
ne, taj je skak'o i na guske i na
patke,
a tek na curke, cim je bilo neke sanse.
Ma princip je isti, sve su ostalo
nijanse.
Im'o sam strasnog petla, bio je malo cudan.
Po danu nesto dremljiv, al nocu
uvek budan.
Curice iz mog sela cule su za tog dasu,
zbog tog sam petla i ja bio na dobrom
glasu.
Za njega nisu bile samo koke slatke,
ne, taj je skak'o i na guske i na
patke,
a tek na curke, cim je bilo neke sanse.
Ma princip je isti, sve su ostalo
nijanse.
Im'o sam strasnog petla, bio je prvak sveta.
Danas su petli cudni, svaka im
dlaka smeta.
Ja ne znam sta je razlog, danas su drugi dani.
Uglavnom 'spram mog petla ovo su
sve cverglani.
Meni je se'set peta, stize jesen pozna.
Putuje moje drustvo i ja cekam
na red.
Ne bi mi ova starost bila tako grozna
da cujem petla barem mesecno
jedared.
Poslusaj zato savet sto ce ti cica dati.
Kad imas mladog petla, ne daj mu da
se pati.
Pusti ga neka leti, neka ga koke vide.
Posle ce biti kasno i petlu vreme
ide.
'Ajd' ziveli.
|
