| Tekst: | Oprosti mi, Katrin
Ekspresni vlak za Pariz, Pula, Trst, Milano,
Torino, Grenobl, Pariz,
polazi sa cetrnaestog
kolosjeka, drugi peron lijevo.
Ponavljam, ekspresni vlak za
Pariz, Pula, Trst,
Milano, Torino, Grenobl, Pariz, polazi sa cetrnaestog
kolosjeka, drugi
peron lijevo.
Na stanici u Puli pod vrelim suncem leta,
sam cekao autobus i svirao
gitaru.
Tad sela je kraj mene i pitala dal' smeta,
i znam li dobar hotel u Rovinju il'
Vrsaru.
Oprosti mi Katrin, mozda nisam bio fin,
mada si mi bila draga.
Oprosti mi
Katrin, sve je sada samo dim,
nasoj ljubavi ni traga.
I rece da je stigla tog jutra iz
Dizona.
Odvedoh je u mali restoran s dobrom klopom.
Uz sendvice i kafu onako iz
fazona,
predlozih joj da dalje krene sa mnom autostopom.
Oprosti mi Katrin,
mozda
nisam bio fin,
mada si mi bila draga.
Oprosti mi Katrin,
sve je sada samo dim,
nasoj
ljubavi ni traga.
Sutra sve je bilo ko da se dugo znamo.
Na plazi joj na poklon izronih
morskog puza
i nije rekla nista, nasmesila se samo
i pruzila mi ruke kao sebe da mi
pruza.
Oprosti mi Katrin, mozda nisam bio fin,
mada si mi bila draga.
Oprosti mi
Katrin, sve je sada samo dim,
nasoj ljubavi ni traga.
I mahala mi dugo, sa prozora
vagona,
pisala mi posle da pamti sunce juga
i zvala me u jesen da dodjem do Dizona,
al'
tamo ne bi bila ista nego neka druga.
Oprosti mi Katrin, mozda nisam bio fin,
mada si
mi bila draga.
Oprosti mi Katrin, sve je sada samo dim,
nasoj ljubavi ni traga.
|
