| Tekst: | Lepa protina kci
Jos sam bio sasvim mlad.
Neke barske ptice sam lovio tad,
kad je
dosla da se kupa
lepa protina kci.
Nije znala gde sam ja.
Da je gledam
krisom
kroz trsku i sas,
a preko reke noc je pala kao plast.
Mesec tinja nad
vrbakom
srebri nebo zvezda roj.
Kapi vode kao biseri
koji blistaju svud pod
njoj.
O, srce ludo, ludi sni.
Vec se moji drugovi momcili svi,
a ja sam hteo samo
jedno,
lepu protinu kci.
Cudnom pesmom zvoni drum.
Te su zime svatovi dosli po
nju,
iz daleka neki svet za mene tudj.
Bas sam prosao sokakom,
padao je prvi
sneg.
I jos ponekad zazvone praporci,
sto je odnose ko zna gde.
Da se zenim imam
kad,
ja sam eto ostao momak do sad.
Nikad vise nisam sreo lepu protinu kci.
Jedan
zivot miran, tih.
Nekad bacim kartu il' napisem stih,
stvari teku, ja se drzim izvan
njih.
I ljubim dobre, ljubim lake,
neke prave, a neke ne.
I sve su vile, sve su
kraljice,
i sve su nevazne naspram nje.
|
