| Tekst: | Moja prva ljubav
Tad jos nisam nista znao
i jos nisam verovao da na svetu tuge
ima.
Jedino mi vazno bilo
da postanem levo krilo il' centarfor skolskog tima.
Tad
sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo, to su njene oci bile.
Imala je kose plave
i u
njima na vrh glave belu masnicu od svile.
Prva je ljubav dosla tiho, nezvana, sama.
Za
sva vremena skrila se tu negde u nama.
Kad je proslo djacko vreme, padezi i teoreme
i
stripovi ispod klupe
nije vise bila klinka, pocela je da se sminka
i da zeli stvari
skupe.
Tako mi je svakog dana bivala sve vise strana,
slutio sam sta nas ceka.
Tad
sam prestao da brinem kako da joj zvezde skinem.
Postala mi je daleka.
Prva je ljubav
dosla tiho, nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se tu negde u nama.
Danas je na sedmom
nebu.
Kazu mi da ceka bebu. Nasla je sigurnu srecu, dom.
Ima muza inzinjera
pred kojim
je karijera i mesto u drustvu visokom.
Ja jos kradem dane Bogu.
Ja jos umem, ja jos
mogu da sam sebi stvorim neki mir.
Jos sam sretan sto postojim.
Pisem pesme, zvezde brojim.
Jos sam onaj isti vetropir.
Prva je ljubav dosla tiho, ne zvana, sama.
Za sva vremena
skrila se tu negde u nama.
|
