| Tekst: | Moja draga sad je u Japanu
Pamtim jos taj sastanak,
suze njene, rdjav znak.
Rece:
'Tata ima pos'o nov. Ja se selim.'
'Nije strasno.', rekoh ja,
'Osim parnog
vikenda,
vidjacu te stalno,
dobro znas kolko to zelim.'
Moja draga sad je u
Japanu,
pisma dugo putuju do nje.
Uci dzudo, sadi ikebanu,
plasim se zaboravice
sve.
Ja sam jos uglavnom na balkanu
i bez nade da cu proci svet.
Dal' me ona ima jos u
planu
ili drugom bere tresjin cvet.
To je bila ljubav bas,
love story na nacin
nas.
Sumnjam da cu sresti ikad
jos neku slicnu.
Srusio se citav svet,
odneo je
dzambo dzet,
od sudbine dobio sam tad, petu licnu.
Moja draga sad je u
Japanu,
pisma dugo putuju do nje.
Uci dzudo, sadi ikebanu,
plasim se zaboravice
sve.
Ja sam jos uglavnom na balkanu
i bez nade da cu proci svet.
Dal' me ona ima jos u
planu
ili drugom bere tresjin cvet.
Nasa Mara sad je sajonara,
nasa Mara sad je co
co san.
Nasa Mara sad je sajonara,
nasa Mara sad je co co san.
Nasa Mara sad je
sajonara,
nasa Mara sad je co co san.
Nasa Mara sad je sajonara,
nasa Mara sad je co co
san.
|
