| Tekst: | Neko to od gore vidi sve
Stevu Cenejca je ubio grom, nezno, k'o rukom,
na sirokom
soru, tu negde pred zoru il' pre.
I niko se nije pitao gde se to nocu skitao
nego su
zalili i svece palili svi.
Sa njegovim stricem sam proveo dan, bio je ocajan.
Al' taj
matori momak je imao stomak za sve.
Pa rece: 'Eto, tudjeg se latio, zato je glavom platio
- zbog zene svog kuma je sisao s uma sasvim'.
Al vidis, neko to odgore vidi sve,
povlaci te konce, igra se.
Postavi na svoje mesto svako dobro,
zlo jos pre - sve
vide oci sudbine.
Tako, ponekad, te reci mi dodju, k'o jeka,
kad bure se spuste, kad
pacovi napuste brod.
Ne brinem mnogo o njima, vrate se s lepim danima,
pa idemo dalje i
plovidba traje, k'o pre.
Al znam da: Neko to odgore vidi sve...
Lomis mi srce,
k'o bagremov prut, onako, usput.
Kad ostanes sama ti nadjes par dana za nas.
Al' ja crtam
svoje krugove i prastam stare dugove
da, mozda se varam, al' sto da se staram o
tom.
Kad uvek neko to odgore vidi sve...
|
