| Tekst: | Ilona
Jednog leta, s' kraja sveta
vozio sam putem sivim,
ja sam putnik, od tog
zivim.
Samo je podigla taj prstic svoj
i ja sam stao, otvorio njoj,
ona je andjeo bila,
sa greskom, bez krila, moj san.
Moja Ilona, jos se secam tvog imena
sretna i sama sva u
bajkama
gde li je sada Petar Pan i svi oni momci.
Ilona, tvoja je slika moja ikona
i cim
se dignem ja joj namignem
i uvek tako pocne dan.
Dobro guram, kroz zivot buran
i
mada zivim dosta sretno
ja nemam nikoga konkretno
uz kog bih bio sretan i lud
i tako
miran i siguran svud
ja nemam nikog da masta i prica mi svasta svu noc.
Kao moja Ilona,
jos se secam tvog imena
sretna i sama sva u bajkama
gde li je sada Petar Pan i kapetan
Kuka.
Ilona, tvoja je slika, neka moja mala ikona
i cim se dignem ja joj namignem
i uvek
tako pocne dan.
Slabo pricam, bas nisam vican
al' sad reci idu same,
o zivot pise
ljute dane
jer znam detalje, sitnice o njoj
a neznam adresu, telefonski broj
il' nesto
slicno po cemu bih saznao gde li je sad.
Izvesna Ilona, jos se secam tvog imena
srecna
i sama sva u bajkama
gde li je sada Petar Pan i kapetan Kuka.
Ilona, tvoja je slika, neka
moja mala ikona
i cim se dignem ja joj namignem
i uvek tako pocne dan.
lutko lepa, dobar
dan.
|
