| Tekst: | Ne volim januar
Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste
tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.
Vise
ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta sest
koraka duzinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.
Nisam te nikad cuvao,
nisam te
nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smisljao broj.
Nisam te nikad
stedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Sta ce od mene postati,
mali andjele moj?
Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko
takve stvari snima? Bas cudnog sveta ima,
tako se lako rasplacu.
Nisam te nikad
cuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smisljao broj.
Nisam te nikad stedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Sta ce od mene postati,
mali andjele moj?
Bila je noc, jedna mrkla, kao ova veceras, u ulici Dositejevoj, u
Novom Sadu, na Dunavu...
Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao
kuvano
vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilic i pevali
'Rozdestvo tvoje' i
jos neke druge pesme kojih se ne secam bas.
Bila je noc i dugo sam stajao pod njenim
prozorom ispred kuce
broj 7A. Tisina je bila, samo koraci nekih nocnih ptica i lepet
krila
nekih pravih nocnih ptica.
Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noci da
je
cujem kako dise, kako dise u snu...
|
