| Tekst: | Beogradski sindikat - Misli o moci
E da odvojim od kukolja zito, ja bicu nam sito i da
dodam pritom ko razmislja plitko bice mleven sitno
ja sa jos par drugova tangenta usnulih
smo krugova sve zbog srca drhtaja neshvacena grupa nesudjeno luta trazi sta? ko to zna? valjda ono
sto je sreca sama i usput brdo znanja a samo znam ja do tada po cenu zivota to je neprestana potraga
ali putem skroz zamke vrebaju svakakve ko sto sada zla zlatna sarena i sjajna precica je most ali
posle prvog koraka moja noga propada jer ga ne mogadoh preci noseci na pleci teret znanja krhkoga
sto od najvis ih vrhova je veci vicem stani skreci ali takva je sudba gubim dobrog druga na drugoj
je strani vec i dani su mu odbrojani shvatam tezim putu tezem zato ja ne mogu tuda ja moram preko
brda!
u trku sam se nasao obavijen maglom kako bez cilja lutam vecnosti dostojan trenutak
napravi mesta viziji puta pogled sa ruku sklonih u praznini misli izdanak stvorih zavet istini
polozih i zatim u nepoznato zaronih braca mi po postanku koje vremenom poceh drugovima da zovem
pored mene sada hodaju ko jedno pravca drzimo se note ipak nejaki ne mogase se izboriti sa silinom
od nepoznatog straha poljuljana misao sto obasja im laksi put uze maha zaslepljeni srece prividom u
zamke celjusti usetase prevareni zeljom im nametnutom u vec nosti tminu zalutase sa tuge kamenom oko
srca bez osvrta odlazim dalje kroz maglu nazirem obrise uzvisenja ka cijem vrhu put me
salje.
pola puta iza sebe, ispred neobicna gora les
kroz redove se siri vest: vreme je
za poslednji test
gde ratnikove svest stavlja se na vagu, da li je jak
da nastavi sagu.teret
znanja, koji nosi, vidi se u tragu
koji ostavlja za sobom.vaga preliva
kap po kap delu
dobrom, celiva
svaku ranu stecenu borbom
sada korak postao je brz i, put postao je
duzi
razum koji skrene vec no ostaje da kruzi
u samoci, beznadezno trazeci svoje mesto
moci.
dugo sam po bespucu tragao dok nisam nasao drevno brdo iskusenja sto ga cine i blato
i zlato i na vrhu mudrosti plato
dugo sam dobro i zlo vagao gde broj nam se osuo ali sad smo
cvrsto zajedno oslonac jedan drugom
prljavs tinu i blato savladasmo lako ali ne uspe svako jer
potisteni zaostatkom da brze premoste litice koracase od ivice do ivice sa zlatom a blizeci se
visini ono dobija na cistini a u blizini vrha svaka ivica je krhka
otvaram oci pa ja sam vec na
mestu moci meditacija put sa koga mnogi nece doci na pocetak nas vraca misao opstala u vremenu
postala je jaca izgubljen u snu izgubljen na javi duh odlutalih trazeci put pravi jasno za kajanje
je kasno nema nas mnogo ostali su probrani sposobni u odbrani za nalete spolja spremni svako na
svojoj strani ne gledam preko ledja tamo sam drugove poredjao ovo je sreca ovde smo vecno
beprekorno spokojan daljinu sada posmatram dokle pogled seze mnostvo onih koji mestu moci
teze podleze u zlatne mreze upleteni zbog greske pokusaj da beze sve vise nit steze iscrpljeni
ostaju da leze...
drhtaj stalne energije izvorne unosi nemire osecaj nesklada telom previre
zbunjen ne vidim neprijatelje bacam pogled na drugove da li neko pokleknuo je u odbrani su rupe
nemoguce borbe ne vidim tragove osvrt mestu moci tamo slike pomame ostricom neciste namere uljezi
iznutra ne sa strane bolno mesta skrnavljenje poverenja koprena sada se skida uljez ima lika moga
saputnika tada od jednog puta postala su dva neocekivana izdaja
i pre borbe pocetka moja
nazire se pobeda ali cemu to kad ne umanjuje gubitak sjaja ovog mesta suvise je velika tuga da li
zbog mesta da li zbog druga svu snagu usmeravam kuda njihove zelje vode gde pod naglim teretom snage
i izgubljenog zajednistva ruse se stubovi pohlepe i oni sami ostaju zatrpani razilazi se prasina iz
nje izbija svetlost srecan sam jer shvatam obnovljenu svetost preostali i iskrenosti zato sada
ponovo su isto i sjaj i mesto
otvaram oci pa ja sam vec na mestu moci sekund ili stoleca
ja napustam meditaciju u tom stanju oko mene svi su tu i dalje u snu da li ovo slike proslosti ili
buducnosti bejahu boravim u pitanju da resim ovu zagonetku nejasnu ponovo se koncetrisem i zaranjam
u nju.
|
