| Tekst: | Beogradski sindikat - Duga je ulica
Duga je ulica, cesto se staje
sta je ono sto
me tera da idem dalje? nesto vise!
sto se cita iako ne pise, sto coveku daje zivot
i kad
prestane da dise, razbija klise
straha od smrti
sve dobija smisao, zemlja nastavlja da se
vrti
i ako stanes , brate zapamti
niko ne moze da ugasi zivot sto u tebi plamti
vatru
koja gori
zelju coveka da se bori da nesto stvori
iza sebe ostavi
da se suprotstavi zlu
koje vreba a sve sto treba
je odreci se potreba koje tu su da te kvare!
novac i zene dodju i
odu ali cuvaj drugare!
pakao il' raj!
zato brate znaj duga je ulica al' izvestan je
kraj!!!
iz prasine i blata ulice beograda
stizu slike rezervata pod kisom
granata
oruzje na gotovs tezak zivot od smrada
detinjstvo nocna mora zakon ulice
vlada
odrastanje u duhu narodnih pesama
k-k-kubure, sablje, preki sud, vesala
i sta se
sada desava na ovom trulom svetu
sve odlazi u kurac nista nije u redu
i jebes sistem! jer
je jebeni sistem kriv za sve koji nepravdu velica, politicare pse
a politika je bila kurva, uvek
bice takva
stize razglednica od srbije sa letovanja iz pakla
a deca su ko deca svako trazi
nesto vise
svoje mesto pod suncem jer ovde tesko se dise
a gde ces vise kada prepusten si
sam sebi
da zrtvujes svoj zivot ne bi. ali mozda pre bi
da razmislis o svemu ulici,
zivotu
mozda tu ces naci srecu ako spreman si za borbu
aaah! da se snadjes kako umes i znas
sve od sebe da das. duga je ulica i to duga je bas
budan da budes za sve sto ti zivot
sprema
tezak zivot u Beogradu bez ikakvih dilema
al i da mogo sam da biram znam da ovde bih
se rodio
i ratove s demonima bih neprekidno vodio
kada bi ih dobio sve do jednog
pobio
zahvalio bih bogu sto mi je dusu oslobodio.
ref.
u pocetku sam bio
sasvim bled na trenutke vidljiv dogadjaj u zivotu koji zaboravlja se lako ali urezan u ponasanje ja
te proganjam od tada a da nisi ni svestan da je tako; kako prolaze godine sve konkretniji oblik i
prisutniji udeo u zivotu tvom dobijam i uz tvoje mi misli odane jos uvek nejake odbrane koje
neiskusno postavljas bez napora probijam; usput si vidim sakupio unutrasnje moci trunku uverio da
tajne postoje moj lik sagledao sav odbio po koji udarac koji sam pokusao da ti zadam ali tvojom
svescu ja i dalje suvereno vladam: godine ratovanja na meni ostavljaju trag a tvoj mac i oklop
posle svakog okrsaja sve ostriji postaju dok jednog dana nisam ostao bez glave a posle mene samo
svesnost i tisina ostaju; vratih se jos jednom jos jedan udarac da ti zadam poslednji i kobni i
uzeh vreme da me ojaca oblicje smrti sada moja je maska bez sumnje u ishod cekam na kraju puta cas
tvoga dolaska; i usput moja senka padace na tebe oslabices mislio sam izvesnost iscrpece te ali
kada te udarih po ramenu i videh da me gledas kao brata i videh tvoj grandiozan poslednji ples
prepun moci ostao sam bez daha; tvoje izabrano mesto blago zadrhta i uz umiruceg sunca zrak tvoj
poslednji pokret bes e mocan i jak i ja te usmerih ka jugu gde u predelima nepreglednosti izgubi ti
se trag.
ref.
lice njegovo to je ko od drveta kore mlado a mnoge bore duhom prve
zore i cudom on je gonjen da na put dalek ode bes e suvise mlad za taj put dalek tad a opet za put
ko da je stvoren i prvo je nejake misice hranio od ljubavi kisnice a zatim je za krhko telo osnovno
jelo bilo svako delo smelo tad treniralo se dobro i dobro se jelo sve do doba zrelog kad osnovna
hrana postadose visoka uma stanja i vrhovna znanja i usled duge obuke postadoh obucen u belo odelo
vestine upravljanja i od tad mene korak ima vec danima od davnina rekao sam svima i ko da me tera da
grabim na put a usput u uspeh ja gubio sam veru al nisam odstupio od smera jer ja i volja neslucena
dozivesmo dobra nesudjena i prodjosmo kroz mnoga iskusenja uz pomoc strpljenja i velikoga htenja i
nema odstupanja i nema povlacenja i poseban znacaj da dam pravim vrlinama i svakom ko ih gaji starim
istinama i svakom ko ih zna i sta ima smisla ja da to priznam vise od srca i obraza cista blistavog
oka i uspravnog hoda kao blagoslov od boga i zato na kraju ove ulice ja gledacu u lice bez straha
crnoga kosaca i volja mi svakodnevno jaca dok ka njemu ja koracam a do tad sve ovo komad po komad
dobice znacaj i videcu ko celinu ovaj moj put plodan i bogat ko svu velicinu zivota
moga
moj je zivot pun problema. na ulici od malena
postovan kod klinaca i drugara kojih
nema
pratim ulicu sto krivuda. ja je pratim ona me cima
kao sundjer upijam sudbine. trenutke
delim sa svima
i zovu me lutaluice psi da podjem s' njima
znam u svakom zlom coveku dobrote
malo ima
drugovima iz kraja zelim da porucim samo jedno
suze za geto trinest brate
vecno!
idemo sad svi zajedno! mi moramo svi da uspemo!
mozemo i sutra da umremo al nikada
glavu da spustimo
niz bujicu da se pustimo da nas bespomocne nosi
ni rim cak nije bio
sagradjen preko noci
ne treba goreti u zelji, s vremenom sve ce doci
kad ulici blizi se kraj
sunce zaslepljuje oci.
|
