| Tekst: | Eva Braun - Mediteran
Sunce zalazi, poslednje senke pred mrak,
stoje svi satovi,
vreme se obnavlja
i stvari se same slazu,
od pogleda pravimo znak
i price su u
kolazu,
cekamo,
sklapam svoj san
i sastavljam dan.
Dolazi i lepo je,
sa
palube gledam talase,
dolazi, cujem je,
reci ce:
more je tako mirno,
kao moja
ogledala.
Modri odsjaji u mapama sazvezdja,
nevidljivi putevi, dopusti da
otkrivam,
i stvari se same slazu,
od pogleda pravimo znak
i slike su u
vitrazu,
cekamo,
sklapam svoj san
i sastavljam dan.
Dolazi i lepo je,
sa
palube gledam talase,
dolazi, cujem je,
reci ce:
more je tako mirno,
kao moja
ogledala.
|
