| Tekst: | Eva Braun - Ponekad
Ponekad se budimo, strahom posle sna
svetlo ceka narucja,
stizemo do dna
ponekad prepoznajem znak od mastila
tanka bela linija tvoga
secanja
ponekad ja gubim pamcenje
tragove do tvoje obale
sve ponekad zvuci
poznato
ponekad dok me stize ludilo
ponekad se bojimo, mrak je iznad nas
slika
skida razloge, stisavam svoj glas
ponekad do raskrsca lebdim sasvim sam
ponekad je dovoljan
samo jedan dan
ponekad ja gubim pamcenje
tragove do tvoje obale
sve ponekad zvuci
poznato
ponekad dok me stize ludilo
|
