| Tekst: | Fina lagana stvar
Tad jos nisam birao ni gde ni sta sam svirao,
a bas u tom je
car.
Ona je dosla tad i rekla
'pokusaj, napravi jednom bar,
za mene neku finu, sporu
stvar.
Finu, laganu stvar'.
I od dva-tri akorda jer ni ne umem bolje ja
pesma je
nastala.
I cim su culi nju, laganu pesmu tu, svi su pevusili
i svi su zaneseni plesali, uz
tu laganu stvar.
Cule su me krupne zveri, producenti, menadzeri
shvatili su kakav imam
dar.
Nudili mi rajsko voce, mnogo love, slavu, ploce.
Ubrzo sam postao
superstar.
Zahvaljujuci muzici, bas ko kuce na uzici
svetom me vodili, pricali to je
taj, cudo od deteta,
a ja sam pevao milion puta jednu istu stvar,
finu, laganu
stvar.
Verovali ili ne, za sve moguce novine
dao sam intervju, svi su me snimali i
ocekivali
da kazem kad i gde sam tako genijalno smislio
finu, laganu stvar.
Pisali
su da sam zlatan ili da sam cist sarlatan
i sve manje ja sam bio svoj.
Kad sam razmislio o
tom zamislih se nad zivotom,
rekoh sebi: 'Kuci stari moj.'
Zeleo sam zivot nov
u
senci bresta crven krov i moju draganu.
gde god sam bivao, o njoj sam snivao,
od onog dana
jos kad je pozelela da joj napisem
finu, laganu stvar.
Zeleo sam naci nju
i cim
stigoh na stanicu, upitah dal' je tu.
Tad su mi rekli da se davno udala,
za nekog mangupa s
kojim je zanesena plesala
uz tu laganu stvar.
|
