| Tekst: | Slow motion
Zivot je stari kuckin sin, stalno se raspravljam sa njim,
zivot je ofucani
Holivudski film.
Svi smo mi malo dramili,
cutali il' galamili, u tom spektaklu.
Neki su rodjeni za maske, neki statiraju do daske,
ja sam pozitivno-negativan tip,
i kao svi iz stare skole radim sve 'slow motion'.
Igram bez dublera, sve sam, sto
nije prakticno, to znam,
pomalo smiram, pomalo briljiram,
partner sam raznim licima,
zvezdama i naivcima, u tom spektaklu.
Mozda i nisam neki biser, ali sam barem svoj
reziser,
sam za sebe smisljam zaplete i kraj.
Koristeci uglavnom laku tehniku 'slow
motion'.
Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave,
ako uopste ikom ista znacim.
Sa samog ruba pameti stizu mi strasni saveti,
al' ja bi da prozivim na svoj nacin.
Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi,
i sve u svemu nemam lepe reci.
Al' ja
bi bas u ime to jos jednu popio
i tesko da ce neko da me spreci.
Zivot je stari
kuckin brat, sve manje sa njim vodim rat.
I sve mi vise lici na pescani sat.
U svakom zrnu
neki dan,
u svakom danu neki san i 'keep on smiling'.
Necu da o tom pisem roman, k'o
svaki prosecan grandoman,
bicu srecan ako dovrsim svoj stih.
Jer sati i minuti nisu culi
za 'slow motion'.
Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave...
Odlaze zadnji
vozovi, biraju ljude lozovi,
i sve u svemu nemam lepe reci.
Al' ja bi bas u ime to jos
jednu popio
i tesko da ce neko da me spreci.
Od Mure pa do Morave neka me svi
zaborave,
al' ja bi da prozivim na svoj nacin.
Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude
lozovi...
Sa samog ruba pameti stizu mi strasni saveti,
al' ja bi da prozivim na svoj
nacin.
|
