| Tekst: | Ostaje mi to sto se volimo
Moj drug iz detinjstva zivi sretno na selu
ko u ruskom
romanu - tacno tako.
Ima zenu i sina, ima podrum pun vina i sve mu je ravno.
U poslednje
vreme ja ga vidjam sve redje
samo onda uglavnom kad nesto slavi,
on se ne ljuti zbog tog,
pruzi ruku i kaze:
'Nisi bio odavno'.
I secamo se dana kad smo jos bili divlji,
k'o
jeleni hitri.
I sve smo blizi istini i tuzi
sto smo blizi sledecoj litri.
Pitam ga
da l' zna da si otisla, da si otisla.
Ma nije strasno kaze on.
Imala je drugoga, to
znas.
Pitam ga da li zna da se volimo, da se jos volimo.
Ma bas si smesan kaze on, ponekad
si klinac bas.
Moj drugar iz detinjstva zivot posmatra skrto
vidi nebo i zemlju, ma ima
pravo.
Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kisi, koji laze i voli.
Mada smo ucili istu
grubu zivotnu skolu
mi smo nekad daleki, pa to je ljudski
Svako nosi u sebi nekad svog malog
Boga,
kom' se potajno klanja
i zato vracam pricu na vremena kad smo bili jeleni hitri.
I
sve smo blizi istini i tuzi sto smo blizi sledecoj litri.
Pitam ga dal' zna da si otisla,
da si otisla.
Ma budi mangup kaze on. Ima mnogo slicnih njoj.
Pitam ga da li zna da se
volimo, da se jos volimo.
Ma kojesta, gundja on: 'Dodaj bokal, stari moj.'
Moj drug iz
detinjstva se ozenio zelen,
al' je imao srece, ja vidis - nisam.
Ja sam ljubio razne neke
potpuno prazne, neke potpuno strane.
I sve mi se cini da ne postoji nacin
da mu objasnim
tebe, jedinu pravu
zato topim u vinu citav svet,
jer u casu moze svasta da stane.
I
secamo se dana kad smo jos bili divlji, k'o jeleni hitri
i sve smo blizi istini i tuzi sto smo
blizi sledecoj litri.
Pitam ga dal' zna da je nevazno sto si otisla.
'Avantura.', kaze
on, 'Sta ti sada ostaje?'
Ostaje mi to sto se volimo, sto se volimo.
'Da l' zbog vina', kaze
on, 'ovo smesno postaje.'
|
