| Tekst: | Marina
Marina, tek uz pomoc starih slika
jos mogu da se setim tvoga lika
i bude se
tad neki nemiri zli
i drugovima pricam da si moja bila ti
sav pijan od te lazi
ko od
dobrog rumenog vina.
Marina, ti si bila moja plima
Marina, svetlo, tama, jesen,
zima
i verujem jos, u tome je spas
i cesto tako smisljam neki zivot za nas
a tada javi
mi se stvarnost setno k'o violina.
Marina, ja jos iste pesme pevam
Marina, ja jos iste
snove snevam
iz nicega smeh jos stvoriti znam
na kraju svake pesme ipak ostajem sam
i
uvek cujem kako sumi more iz daljina.
Marina, da l' cemo se ikad sresti ja neznam
kuda
ce nas to odvesti, i dobro je to
sto neznamo kraj, sad zbogom necu reci
da te volim al'
znaj.
Marina ti si bila moja pesma i moja plima
Marina, Marina, Marina, Marina....
|
