| Tekst: | D moll
Odlutas ponekad, i sanjam sam.
Priznajem, ne ide, ali pokusavam.
I uvek
dodje D mol.
Spusti se k'o lopov po zicama.
Ruke mi napuni tvojim sitnicama.
I
tesko prodje sve to.
Jedan D mol me dobije.
Kako odes ti, u sobi je.
Glupi D mol
uvek sazna kad je to.
Uhvati me cvrsto i ne popusta.
Lud je za tisinom, to ne
propusta.
Vodi me u svoj plavicasti dom.
Jedan D mol me razvali.
Neki bi to prosto
tugom nazvali.
Nije to...
Sta je tuga za D mol?
Ponekad te nema i sasvim
sam
izmisljam nacin da malo smuvam dan,
ali je lukav D mol.
Pusti da se svetla svud
priguse,
saceka poslednje zvezde namiguse.
Vuce mi rukav: 'Idemo.'
Plasi me on, gde
si ti?
Hiljadu se stvari moglo desiti.
Glupi D mol sa kojim tugujem svu noc...
Uzme me u
svoju tamnu kociju.
Nebo primi boju tvojih ociju.
Znam taj put, to je precica za
bol.
Jedan D mol me razvali.
Neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to...
Sta je
tuga za D mol?
Ostala je knjiga sa par neprocitanih strana
i neke stvarcice od 'Heredi'
porcelana
i jedan pulover u kom si bila.
I ostala je ploca 'Best of Ry Cooder'
i
fina mala plava kutijica za puder.
I ja sam te ostao zeljan dok me bude,
moja mila...
|
