| Tekst: | Djordje Balasevic - Ljudmila (Dnevnik starog momka)
Spalio je juli seno
A Tisa
nezapamceno opala
I otkrila sprud kraj slepa
Ko stvoren za njena lepa stopala
Stari
joj je bio la?ar
Polu Rumun, polu Ma?ar, besni ker
Prema meni nikad zao
Nekako je
znao da mu volim kcer
Bodom sitnim kao prezla
Moje ime je izvezla stidljivo,
Plavim koncem na gacice i pod karner spavacice
Jedva vidljivo
Skrila camac mlada
trska
Koju mozes sa dva prsta poviti
Molila se Bogu Suse
Da sto duze ne da im
otploviti
Tu noc je Tisa nadosla
A na njoj nosnja raskosna
Samo sandalice,
prstencic
I u kosi vencic od ivanjskog cveca
Pa ipak, nije nesreca sto me se ona ne seca
Ma kakvi, nesreca je sto se ja nje secam
Nastavila voda rasti
Nije htela naglas
kasti, a znala je
Drugo jutro sve po starom
Al' nikad da sla?e garov zalaje
Zaklela
me da je cekam
Da ce me se cela veka secati
Na promaji zar malakse...
Ima l' ista
lakse neg' obecati?
Noc kad je Tisa nadosla...
Na njoj nosnja raskosna
Samo
sandalice, prstencic
I u kosi vencic od ivanjskog cveca
Nije nesreca sto me se ona ne seca
Ma kakvi, nesreca je sto se ja nje secam
|
