| Tekst: | Covek sa mesecom u ocima
sumoran i nem
jablan gromom razvaljen
zagledan u casu
preduboku
bio mi je stran
i naizgled normalan
al' tad mu spazih odraz meseca u
oku
on me oslovi
pa kako idu poslovi
ma idu, progundjah, u vrazjeg vraga
na to
on planu naprasno
odmeri me sablasno
nemate vi pojma, braco draga...
ne znas ti sta
znaci ubiti grad
ne znas ti bauke kaljavih rovova
ne znas ti sta znaci spavati sad
kad
sklopim oci, nista osim tih krovova
kada sklopim oci, nebom naidju mobe
zamirisu
gostinske sobe
nebom svadba odzvanja
kada sklopim oci, nebom promicu lica
zatreperi roj
tamburica
dunav sedef odranja
zverko ludila
sto si se probudila
crni ti je
princ poljubac dao
al' necu se stideti
sto boga necu videti
jer, to i nije bog kojeg sam
znao
ne znas ti, nema oslobodjenih
svaku tisinu mi granata prosara
spasen je taj
prvi pogodjeni
a svi su drugi vecni taoci kosmara
kada sklopim oci, nebom naidju
ladje
zvona, lavez, komsijske svadje
miris svezeg oranja
ali kada svane
vetri sveti
zacvile
zar to tuze vodene vile
dunav tamjan odranja
|
