| Tekst: | Beogradski sindikat - Samo jedan zivot
Na vratima monda bleji divlja horda
tu se
valja neka roba. kazu bura mnogo dobra
jos od decackog doba sve mora da se proba
roditelj
ni ne zna da mu sin ko zombi hoda
sta ga boli kurac sve dok pici dobra zika
tu mu je ekipa,
i svi po pola tripa
i jos par dzidza-bidza da upotpuni se prica
ekstazi ili' dop, samo nesto
da se zdima
po semu da se cima, makar bila dva tri dima
ma jebs brate sve, samo gudre da se
ima
promasena sustina nacina z ivota
zbog zamenjenih vrednosti detinjstvo je golgota
u
modi su djankoze, dileri, debili
smekeri i mangupi su postali fosili
iskljucivo se druzi
samo s' onim koji duva
nema veze sto je prs'o, nema veze sto je nula
ma kad pogledam malo
bolje, nisu klinci krivi
pod pritiskom se zivi, mora necim da se smiri
omladina zeva kad bi
trebalo da stvara
preko cele noci bleji, preko celog dana stvara
ref:
Imas samo
jedan zivot, pa ti vidi sta ces s' njime
kada nadjes pravi put ti se krecI samo njime
imas
samo jedan zivot, pa ti vidi sta ces s' njime
zar da cekas mrak da pozelis da ti
sine?
jesil' sad shvatio sta je everlast mislio kad je reko: aj gat med litl vajt kids vis
in' dej kud bi mi?
Mislio je na onog klinca sto se dimi jer se pali jer se lozi znam kako
znaju rime da te prime kad ih osetis na kozi ali neka ga i mi smo bili mali nekada da da da a vidi
gde smo sada mada uvek novih rima gladan blazin glas je blazen kad ti kaze mali mozda ti si nova
nada ovog grada pusti izgled ti si zgrada gde su vazne sobe ne fasada zato ne staj kao klada moras
pobeci iz stada pustinju ja i ti posetimo da bi osetio cari hlada uspeti znac i hteti postati i jaci
samo pitanje je kada ja u tebe verujem jer ti si nagrada mog rada ali ova prica ima mana jer jedna
strana lici kao druga strana od koje mi je srce puno rana kad napustis koren jer grana nosi voce
protiv toga se borim uvek se smorim jer znam da to mnogi hoce ali znaj ti ne smes biti taj jer uz
tebe bicu opet ja zato sto se losa vest brzo sazna samo ovog puta ne nagrada nego kazna mnogo skupa
bla bla bla strada arkada tada svetla saga zna da postane balada.
ref.
Klince koje
gotivim pokusavam da promenim
vojnike bez mozga na ulici da odmeni
s' ulice da sklonim, na
trenutak samo odmorim
poginem za njih da ih od gluposti odgovorim
iz sranja da ih izvadim i
oci da im otovorim
iz kosmara ih probudim i grehove im otkupim
izgubljen u vremenu, pitanja
ti naviru
srce kao vodilja, emocije rzadiru
na raskrsnici puteva gde rezoni sada
zamiru
odupires se pravilu, zavrsavas u zatvoru
fizickom il' mentalnom, ja ne pravim tu
razliku
nudim ti svoje tekstove kao zamenu za alu naviku
ne zelim da popujem, ne shvati me
pogresno
ja ne bacam kamen jer isto sam gresio
dosao sam do ovde i sada sam resio
da
postedim te onog sto se meni desilo
i jos mnogo toga zloga koba usput sto mi brdo znanja, zrnce
srece desiti je sprecilo.
Cini mi se sad da na putu sam dobrome
stvari meni sada
izgledaju jasnije
a secam se vremena kad svet delo'vo je strasnije
svakodnevno dan polaska
odalagao za kasnije
vreme je dragoceno, svaki dan je kratak
problem za problemom, kao domaci
zadatak
s' onim s to sad znam svet gledam tvojim ocima
ne dozvoli olujama da zbrisu te sa
plocnika
Jer zelim da takvi kao ti sutra budu mi prijatelji zato kao stariji ja napascu
prvi neprijetelje nase odgurnucu sto dalje da napravim prostor u kome ces svakim danom da jacas
dok ne stasas i na svoje noge stanes pored mene, rame uz rame uzdam se u tvoju
pamet!
|
