| Tekst: | Ova voda duboka i hladna je,
u njoj skupile se tajne sve,
kap po kap po kap,
Dunavom ne
plovi barka, više ne
godinama vezana za kej,
dan po dan po dan,
tone tiho u
zaborav.
Sećanja davna dozivam sad,
dane daleke, detinjstva mog grad,
uzdah se
ote kroz mrak,
Dunav seća me,
tiho sad plačem ja.
Nema više one stare
kolibe,
staze što je vodila do nje,
svud je pustinja.
Stojim sad na pragu doma koji
znam,
neko drugi vrata otvara,
tu nisi više ti,
tu nisam više ni ja. |
