| Tekst: | Ti letiš i ja te
Nikada sustići neću
Jer ruke mi teške
I noge još teže
Ko
hrastove crne grane
Objesen kad mraz poveže.
Ja hrlim, al’ ipak
Izmičeš mi
lako,
Taj osmeh na usni
Osmeh je mog straha;
Ja hrlim, jurim, jurim sve brže,
Al’
od svega samo ostajem bez daha.
A onda ću jednom
Posustati naglo,
Ispred oka
svoga
Izgubiću sreću;
Ni rukom te neću pozdraviti
Jer snage ja imati neću. |
