| Tekst: | Stojim na peronu rastanka,
hladne ruke gube te,
pogled mi na tvojim leđima,
ti se i ne
okrećeš.
Tiho pada sneg,
ja prepoznajem
moje radosti sad s tobom odlaze;
ja bez
suza sam,
ti bez pozdrava
u nov život nosiš moja nadanja.
Čekam na peronu
rastanka,
isti mesec, isti dan,
ali zaborav sam tebi ja;
godine su mnoge iza
nas.
Između leta i padanja
linija je pretanka,
ovaj jedan život potroših
na
peronu našeg rastanka.
I sad pada sneg,
ja ne priznajem
daleko si negde sada od
mene;
ja u suzama
vratiću se, znam
opet tu na mesto moga starenja. |
