Dijete - iskustva i sveti

[zoric]

Danas pocinjem sa ovom dijetom, skinuo bih jedno 5-6 kila za moju visinu to je ok....ubise me ove becke snicle I pljeskavice posle svirki.
Pozelite mi srecu.

Sent from HTC Desire HD using Tapatalk

[Dell]

Zelimo ti srecu

[Nautica]

Srecno pa da nam smrsas

[ivicasanja]

Un dijeta

• O dijeti
  
  Ovo je dijeta koja traje 90 dana i ako je se pridržavate, možete smršati od 18 do 25 kg. Ukoliko ne treba baš toliko da smršate, prekinite sa dijetom kada dođete do željene težine. Pravila kojih treba da se pridržavate jako su jednostavna. Dakle, imate četiri različita dana: proteinski, skrobni, dan ugljenih hidrata i voćni dan, tokom kojih treba da jedete propisane namirnice. Bitno je samo da poštujete zadati raspored. Doručak je isti svih 90 dana, jede se voće u paru, dve jabuke, dve banane, dve kruške... Ili dve šake sitnog voća kao što su šljive, trešnje, borovnice...
  Namirnice bogate proteinima:
  Sve vrste mesa, živina, riba, sve vrste pasulja, mahunarke (soja, grašak...), jaja, koštunjavo voće i njihove prerađevine, mleko i svi mlečni proizvodi.
  Voće: Ananas, breskve, jabuke, kupine, maline, mandarine, kruške, kivi, trešnje, mango, pomoranže, nektarine, lumun, grožđe, šljiva.
  Pića: Voćni čajevi i sokovi, šampanjac i suvo vino.
  Ostalo: Sirće, proizvodi od soje, sok od paradajza.
  Namirnice bogate ugljenim hidratima:
  Proizvodi od žita: brašno, pahuljice, griz, musli, hleb, pirinač, skrob, kolači, keks, testenina...
  Krompir: Pomfrit, pečen, kuvan, knedle...
  Voće i povrće: Sušeno voće, urme, banane, paradajz, sušeno povrće.
  Zaslađivači: Belii šećer, žute šećer, voćni šećer
  Pića: Limunada sa šećerom, likeri, belo vino, pivo.
  Namirnice bogate skrobom:
  Sve vrste mahunarki (grašak, bob, soja...), Žitarice (pšenica, kukuruz, riža...), krompir.
  Proteinski dan
  
  Ručak: Kuvano ili pečeno meso ili riba (piletina, govedina, ćuretina, svinjetina, divljač, riba, morski plodovi, tofu...), kriška integralnog hleba i salata u neograničenoj količini. Meso možete da zamenite sa tri kuvana ili pečena jaja.
  Možete, takođe u neograničenim količinama jesti i sir i mleko. Nakon ručka pojedite dva dl supe bez testenine.
  Večera: Isto kao i za ručak, samo bez supe. Ono što ste ručali, morate i da večerate, znači, ako ste za ručak jeli meso, morate i za večeru.
  Skrobni dan
  
  Ručak: Možete da jedete pasulj, grašak, boraniju, pirinač, krompir, sočivo, heljdu, proso, ječam, soju ili neku drugu vrstu žitarica u zrnu. Pripremajte kuvana ili dinstana jela sa što manje masnoće, uz dodatak svih začina. Osnova svakog jela neka vam bude od povrća, ili od kocke za supu.
  Večera: Isto kao za ručak, ali u manjoj količini.
  
  Dan ugljenih hidrata
  
  Ručak: Ručajte bilo koje testo uz dodatak začina, kečapa, origana, povrća. U obzir dolazi testenina, slano pecivo, vegeterijanska pica.
  Večera: Dva parčeta torte ili tri kolača ili tri kugle sladoleda, i obavezno jednu štanglu crne čokolade za kuvanje. Ako ne volite slatko, pojedite manje pecivo, parče pice i štanglu crne čokolade za kuvanje.
  Voćni dan
  
  Za ručak i večeru jedite voće u neograničenim količinama.
  
• Kome je dijeta namenjena
  
  Ova dijeta je posebni interesantna ljubiteljima slatkog jer je dopušteno uživanje u desertu (naravno, u umerenim količinama). Ukoliko možete da izdržite vodeni i vitaminski dan, dosta monotonu prehranu i ograničenja koja dijeta nameće, onda je ovo dijeta za Vas.
  
• Primer ishrane
  
  Recepti za UN dijetu. Mnogi brzo odustanu od ove dijete, jer im ishrana postane jednolična, zbog toga Vam nudimo neke zanimljive recepte uz koje ćete lakše istrajati.
  Za proteinski dan
  
  Pržena govedina sa brokolijem:
  Isecite 150g govedine na tračice i začinite. Propržite 100g brokolija na ulju sa crnim lukom. Povrće pomerite na jednu stranu tiganja, pa dodajte i meso i pržite dok meso ne promeni boju. Dodajte 1dl goveđeg bujona, i dinstajte još 3 minuta uz mešanje. Posolite i pobiberite.
  Paprike punjenje pečurkama:
  Na ulju propržite 3 glavice crnog luka, 500g pečurki sečenih na listiće, zatim, dodajte na pola kuvane 2 šolje pirinča i seckani peršun. Posolite, pobiberite, i pustite da se ohladi. Tako pripremljenim nadevom napunite 8 paprika i stavite ih u vatrostalnu posudu. Sitno iseckajte 500g paradajza i stavite ga preko paprika. Dodajte malo vode i pecite na 220 stepeni dok ne provri, a zatim smanjite na 180 stepeni, i pecite dok ne porumeni.
  Za skrobni dan
  
  Musaka od pirinča:
  U vodi u koju ste predhodno dodali lovorov list, skuvajte 120g integralnog pirinča. Dva paradajza izrežite na kockice, patlidžan isecite na listiće, poprskajte uljem, pobiberite, začinite bosiljkom, a zatim propržite na ulju, kratko, prvo patlidžan pa paradajz. Na dno vatrostalne činije stavite sloj pirinča, sloj prženog patlidžana, ponovo sloj pirinča, pa sloj pečenog paradajza. Zalijte sokom koji je ostao posle prženja patlidžana i paradajza, i pecite 15 minuta u rerni zagrejanoj na 200 stepeni.
  Pasulj na Bugarski način:
  Skuvajte dve šolje pasulja u slanoj vodi. Isecite dve glavice crnog luka, usitnite dve glavice crnog luka, na tanke kružiće isecite dve šargarepe, pola celera i limun. Pet paradajza na kratko potopite u ključalu vodu, i odmah oljuštite. Dve trećine isecite na tanke kružiće, a ostalo usitnite. Crni luk, celer i šargarepu dinstajte nekoliko minuta da omekšaju. Dodajte usitnjen paradajz, posolite i pospite sa malo ljute paprike. Kada pasulj omekša, prospite suvišnu vodu i prespite ga u vatrostalnu činiju, zatim po vrhu rasporedite dinstano povrće, krugove paradajza i kolutove od jednog limuna, usitnjen beli luk, peršun i dve kašike ulja, pa pecite u rerni zagrejanoj na 180 stepeni oko 15 min.
  Za dan ugljenih hidrata
  
  Šarene špagete:
  Skuvajte 100g testenine po uputstvu sa pakovanja. Pola manje glavice crnog luka, propržite na ulju, dodajte usitnjen beli luk i pola paprike isečene na trake. Ostavite par minuta da se proprži, a zatim dodajte 200 grama seckanih pečurki.
  Posolite, pobiberite i kuvajte oko sedam minuta, a po potrebi dolijte malo vode. Pre nego što sos bude gotov, dodajte peršun.
  Sos pomešajte sa testeninom i servirajte uz salatu od paradajza.
  Voćna musaka::
  Sastojci: 5 kiselih jabuka, 5 mlevenih badema (ne skidati smeđu ljusku), 5 dag suvih brusnica, 5 dag suvog grožđa, sok 1/2 limuna, cimet, klinčić, muškatni oraščić.
  Priprema - Jabuke oljuštite i uklonite im sredinu pa ih isecite na kolutiće debljine oko 3 mm. U vatrostalnu činiju slažite u redovima kao za musaku: kolutiće jabuka koje ste posuli bademima, suvim grožđem i brusnicama, cimetom, klinčićem i muškatnim oraščićem pa opet red jabuka, bademi... Završite redom jabuka koje se preliva limunovim sokom. Kuvajte poklopljeno u mikrotalasnoj peći 10 min ili pecite poklopljeno folijom u rerni na 200 stepeni 20 minuta.
  
• Prednosti dijete
  
  Prednost UN dijete je što lako primjenjiva i što se temelji na strogoj podeli namirnica što vrlo često motiviše. Primenom UN dijete može se značajno izgubiti na telesnoj masi što dodatno motiviše.
  
• Nedostaci dijete
  
  UN dijeta ne prati savete nutricionista o kvalitetnoj prehrani pa samim tim i ne daje temelj za oblikovanje pravilnih prehrambenih navika, što usprkos želji da se metabolizam trajno promeni i izgubljeni kilogrami ne vrate, nije moguće sprovesti ako se nakon dijete nastavi jesti prema starim navikama, što je vrlo čest slučaj.
  Takođe, ovom dijetom se u kratkom vremenu gubi puno kilograma što može izazvati pojavu jo-jo efekta, odnosno vraćanja kilograma nakon prestanka dijete. Takođe, prema izvještajima korisnika dijete, javlja se osjećaj gladi i monotonosti koji demorališe tokom sprovođenja dijete.
  
• Mišljenje stručnjaka/nutricionista
  
  Teorija o odvojenim vrstama hrane nije podržana od većine stručnjaka.
  Podela namirnica u četiri kategorije je zbunjujuća. Skrobni dan i dan ugljenih hidrata prema nutritivnom sastavu namirnica zapravo su dva jednaka dana iako ih je autor drugačije nazvao kao bi se postigao bolje mišljenje o učinku i mističnom delovanju dijete.
  Sistem organa za varenje ili digestivni sistem je prilagođen za mešovitu hranu, stoga nije potrebno odvajati namirnice.
  Preopterećenje sistema za varenje može se desiti tokom proteinskog dana zbog unosa velike količine mesa.
  Taj dan bi mogla da se unosi riba, ali se to u dijeti ne spominje.
  Stručnjaci ne veruju da će podela hrane na dane učiniti čuda za gubitak suvišnih kilograma.
  
• Najčešća pitanja
  
  
  1. Da li na voćni dan smem da jedem voća u neograničenim količinama (pristojnim naravno) ili ima određeno koliko količinski danas smem da jedem?

[mandara83]

Najbolja je kivi dijeta...jedes sve sem kivija ...salim se...
Ja nisam pristalica dijeta,uglavnom se kilogrami vrate,moje misljenje je da je najbolje odmaci serpu ili probusiti kasiku

[savo puric]

Kao aktivni rekreativac biciklista mogu reci da dijeta nije potrebna za gubljenje kilograma, bitan je aktivan nacin zivota i zdrava i pravilna ishrana, pod aktivan nacin zivota podrazumevam aktivno bavljenje nekim sportom, u sustini tri treninga sedmicno je dovljno da bi se vremenom postigli rezultati. Normalno mora se paziti i na unosenje kaloricne hrane, ali ne u vidu dijete vec smanjiti steto. Ja u sustini jedem sve, ali bukvalno sve, samo mora se znati granica u jelu, npr. 2-3. kockice cokolade dnevno, a ne 100gr, eto recimo ovaj primer nije dijeta vec pravilna ishrana....

[neconix]

Za sve dijetalce....

Rokeri s Moravu - Krkenzi kikiriki everi dej

Close

You need to upgrade your Flash Player

[Nautica]

hahahahahahha kakvi ludaci

[bucos145]

Jeste li culi za Atkinsovu dijetu???
Ja sam poceo sa njom prije 5 dana i izgubio sam 4 kilograma a nikad nisam gladan...
Fora je u izbacivanju ugljenihidirata iz prehrane i salo se pocne topiti...
pokusajte... pozz

CUDO OVSENIH MEKINJA

Samo dve supene kasike ovsenih mekinja dnevno mogu vam pomo}i da smrsate, snizite holesterol i zastitite svoje krvne sudove, predupredite ili ublazite dijabetes, sprecite zatvor i preventivno uticete protiv moguceg razvoja raka debelog creva....

Izgleda suvise jednostavno da bi bilo istinito? Sva su "cuda" veoma jednostavna, a ovo "cudo" je, srecom, i naucno i klinicki ispitano i dokazano.
Francuski lekar i dijetolog dr Pjer Dikan, autor nekoliko poznatih dijeta, kao i knjiga-bestselera o njima, isprobao je delovanje ovsenih mekinja najpre u okviru svoje porodice, a potom i na nizu svojih pacijenata - i uverio se da je ovo sredstvo za mrsavljenje ne samo najefikasnije od svih koje je on koristio, nego ima i jos mnoge povoljne uticaje na zdravlje.. . A evo zasto.

Moc rastvorljivih vlakana

Ovas je zitarica koja se ne koristi bas mnogo za ljudsku ishranu. Prednost je kod nas data psenici, eventualno razi ili heljdi, dok je ovas - ili zob - znatno redje koriscen. Kod nas je on uglavnom poznat kao glavna hrana za konje. Medjutim, ovas ima nesto sto nemaju ni psenica ni raz
ni heljda ni ostale zitarice. Ono sto ga od svih njih razlikuje su tzv. rastvorljiva biljna vlakna.


Poznato je da sve zitarice imaju celulozna vlakna koja su nesvarljiva, koja cine ono sto se u nutricionizmu naziva balastnim materijama. Da bismo odrzali dobro zdravlje, neophodno je unositi te balastne materije. Na primer, posto se ishrana savremenog coveka zasniva uglavnom
na belom brasnu, lisenom prirodnih balastnih materija koje imaju zitarice, lekari preporucuju psenicne mekinje, koje sadrze dosta tih vlakana, kao dopunu ishrani; koriste se, na primer, kao delotvorne protiv zatvora, jer one su nesvarljive, i time sto samo prolaze kroz creva,
svojim mehanickim dejstvom pokrecu peristaltiku creva. Ali, psenicne mekinje cesto imaju iritirajuce dejstvo na debelo crevo, izazivaju nadimanje, gasove i stomacne tegobe, pa se sa njima mora biti oprezan. Balastne materije ili biljna vlakna koja sadrzi ovas, kao i vlakna psenice, ne mogu da se svare i prolaze kroz creva u nesvarenom obliku i izbacuju se stolicom. Ali, za razliku od psenicnih vlakana i vlakana drugih zitarica, koja su nerastvorljiva, vlakna ovsa, koja se nalaze u ovsenim mekinjama se RASTVARAJU u vodi. I ne samo da se rastvaraju, ona upijaju tecnost visestruko uvecavajuci svoj obim (cak mogu da ga uvecaju i do 35-40 puta), upijajuci ne samo okolnu tecnost, nego i materije rastvorene u toj tecnosti.

Pogledajmo sada sta to znaci za proces varenja.

Ovas usporava apsorpciju hrane

Razlaganje hrane na svarljive sastojke pocinje u ustima. Hrana koju unosimo u organizam sastoji se od ugljenih hidrata, masti i belancevina. Da bi se ove materije usvojile, moraju da se razloze na prostije sastojke. To razlaganje pocinje vec delovanjem enzima pljuvacke u ustima, a nastavlja se u zelucu, dvanaestopalacnom i tankom crevu. Ugljeni hidrati, ili slozeni seceri, razlazu se na prostije secere, slozene masti se razlazu na esencijalne masne kiseline, a belancevine se razlazu na aminokiseline. Sve se to obavlja pod uticajem enzima
(pocev od enzima pljuvacke, ptijalina), hlorovodonicne kiseline u zelucu, zuci i pankreasnog soka u dvanaestopalacnom crevu i dalje u tankom crevu pod dejstvom fermenata koji se luce za svaku vrstu hrane.

Nakon sto se u zelucu dobro izgnjeci i razlozi na svoje proste sastojke, hrana prelazi u tanko crevo. Osnovna uloga tankog creva je da svojim finim resicama apsorbuje sada proste hranljive sastojke. Tanko crevo iz vlazne smese hranljivih sastojaka, nesvarljivih materija,
enzima i fermenata resorbuje glukozu (prosti secer), esencijalne masne kiseline i aminokiseline - direktno u krv, koja ih dalje raznosi do tkiva i organa gde one ispunjavaju svoju energetsku i gradivnu funkciju. Sve ono sto preostane i u cemu nema hranljivih materija potrebnih organizmu nastavlja svoj put dalje u debelo crevo, odakle se posle izvesnog vremena eliminise iz organizma. Pretpostavimo sada da smo sa svojim uobicajenim obrokom uzeli jednu punu supenu kasiku ovsenih mekinja. Pljuvacka i enzimi u ustima ne deluju na ovsena vlakna, jer covek nema odgovarajuce enzime koji bi ih varili. Vec u zelucu rastvorljiva ovsena vlakna pocece da upijaju vodu iz unetih namirnica, uvecavajuci svoj obim. Zajedno sa vodom, ovsena vlakna upijaju i vec razlozene hranljive sastojke. Iz zeluca se masa hrane, sada vec potpuno razlozene na proste secere, aminokiseline i esencijalne masne kiseline krece u tanko crevo. Uloga tankog creva je da dovrsi varenje i svojim resicama apsorbuje vodu sa rastvorenim hranljivim materijama i dopremi ih u krv.

Medjutim, ovsene mekinje, koje su vec u zelucu uspele da upiju odredjenu kolicinu vode sa rastvorenim hranljivim sastojcima, nastavljaju da ih upijaju i u tankom crevu, usporavajuci tako njihovo upijanje od strane resica samog tankog creva. Kad se pogledaju pod mikroskopom, rastvorljiva ovsena vlakna izgledaju kao niz kesica koje su u sebe upile vodu sa rastvorenim hranljivim materijama. Kad jednom udju u te "kesice", voda i hranljive materije vise ne mogu
da izadju napolje. Resice tankog creva ne mogu da ih "isisaju" iz nabubrelih ovsenih vlakana. Tako se ovsene mekinje, koje su visestruko uvecale svoj obim usled upijanja tecnosti i hranljivih sastojaka, zajedno sa nesvarljivim materijama krecu u debelo crevo, odakle ce biti eliminisane iz organizme, odnoseci i jedan deo hranljivih materija i kalorija sa sobom.

Ovsene mekinje su odlicne za one koji hoce da smrsaju, jer ne moraju da drze nikakvu posebnu dijetu. Mogu da nastave da se hrane na relativno prirodan i normalan nacin, uz dodatak samo jedne ili dve kasike ovsenih mekinja svojim dnevnim obrocima.

Sada cemo videti kakve sve to posledice ima po proces varenja i metabolizam citavog organizma.

Ovsene mekinje - dijeta same po sebi

Osobama koje zele da smrsaju cesto je velika prepreka osecaj gladi. Osecaj gladi izazivaju fini nervni zavseci na zidovima zeluca. Kada je zeludac pun, hrana ga rasteze vrseci pritisak na njegove zidove. Ovaj pritisak povecava razmak izmedju tih nervnih zavrsetaka koji onda salju mozgu signal koji oznacava osecaj sitosti. Medicina je, na primer, to iskoristila za kontrolu neumerenog apetita na sledeci nacin: u nekim slucajevima moze se operativnim zahvatom ugraditi prsten kojim se stegne gornji deo zeluca, praveci tako jedan "mali zeludac" koji se moze napuniti sa samo nekoliko zalogaja. Cim se napuni, on salje mozgu signal sitosti.
Posto ovsene mekinje mogu da uvecaju svoj obim 20 do 40 puta upijanjem vode, one omogucuju da se napuni zeludac sa manje unete hrane. Na taj nacin, konzumiranje samo jedne supene kasike ovsenih mekinja uz obrok omogucuje vam da zapravo pojedete manje od ostale hrane a da ipak budete siti. Pored toga, kao sto smo videli, ovsene mekinje upiju u sebe znatnu kolicinu tecnosti sa rastvorenim hranljivim materijama i tako sprecavaju da se znatna kolicina vec unetih kalorija usvoji. One naprosto zajedno sa ovsenim mekinjama prodju kroz creva i eliminisu se iz organizma.

Preventiva protiv povisenog holesterola i srcanih oboljenja

O tome koliko su ovsene mekinje korisne za srce govori cinjenica da je u Americi to jedina namirnica za koju je prilicno stroga Americka uprava za hranu i lekove (FDA) dopustila da nosi natpis da je "korisna za srce". I ne samo to – ovo je prva namirnica koja je od ove iste institucije dobila rang "lekovite namirnice".
Povisen holesterol, odnosno jedna od njegovih komponenti, tzv. "los holesterol" (LDL, ili lipoprotein male gustine) je na Zapadu jedan od glavnih neprijatelja, odgovoran za 50% svih smrtnih slucajeva. On se talozi na zidove arterija izazivajuci njihovo postepeno zapusenje. I to se ne desava samo kod starijih ljudi - autopsije na poginulim vojnicima starim 20 godina cesto bi pokazaleda su njihove srcane arterije vec zakrecene holesterolom.

Los holesterol proizvodi nasa sopstvena jetra od konzumiranih zivotinjskih masnoca. Po dolasku u krv pod uticajem slobodnih radikala dolazi do oksidacije i on postaje toksican pa ostecuje krvne sudove i talozi se u njima. Kada sa svojom hranom konzumirate ovsene mekinje, "los" holesterol koji se proizvede u procesu varenja se zalepi za njihova vlakna upravo onako kako bi se zalepio i za zidove arterija. A posto ta vlakna nesvarena prolaze kroz tanko crevo i dospevaju u debelo crevo, ni holesterol koji se zalepi na njih ne dospeva u krv, vec se eliminise iz organizma. Za razliku od ovog "loseg holesterola" postoji i dobar holesterol, tzv. HDL holesterol (lipoprotein velike gustine), koji ima potpuno suprotno dejstvo - on deluje protiv "loseg" kao sto deluju lekovi za snizavanje holesterola. Zato, ako zelite da nivo svog holesterola drzite u normalnim granicama, osim konzumiranja ovsenih mekinja, potrebno je da podstaknete organizam da proizvodi dobar holesterol. Najvazniji korak da to postignete jeste da prestanete da pusite ukoliko ste pusac i da svakodnevno fizicki vezbate. Oni koji nisu vegetarijanci trebalo
bi da umesto mesa konzumiraju ribu. A osim toga, da bi se podigne "dobar" holesterol, francuski lekari preporucuju i jednu casu crnog vina dnevno.

Sprecavaju nagle skokove secera u krvi

Glukoza je najbrza energetska materija, koja se dobija razlaganjem slozenih secera. Medju slozenim secerima postoje takozvani "brzi seceri", kao sto su npr. med i rafinisani beli secer, koji se vare izuzetno brzo i izuzetno brzo i dospevaju u krv, izazivajuci skokove kolicine glukoze u krvnoj plazmi. A postoje i spori seceri, slozeni seceri, kao sto je na primer skrob iz zitarica i krompira, za cije je varenje potrebno vise vremena, tako da oni ne izazivaju nagle skokove nivoa glukoze u krvi. Kad kolicina glukoze u krvi predje izvesnu granicu, ona postaje toksicna i ostecuje krvne sudove. Zato, cim nivo glukoze u krvi predje 1g po litru, pankreas luci insulin
koji treba da eliminise secer iz krvi i uskladisti ga u jetri ili u misicima. Savremena ishrana, prebogata "brzim secerima", kojih su puni industrijski slatkisi, bela peciva i kolaci, neprekidno zadaje "glikemijske sokove" organizmu, opterecujuci tako pankreas do krajnje mere. Cak i ukoliko pankreas uspe da dobro obavi svoj posao i ukloni suvisnu glukozu iz krvi, ona ce se ipak nataloziti u organizmu, samo pretvotena u masne naslage. Kod nekih osoba, medjutim, pankreas ne radi kako treba. On nije u stanju da proizvede dovoljno insulina da bi se eliminisala sva suvisna glukoza. Kako vreme odmice, kod starijih moze da se razvija tzv. "secerna bolest" koja razvija opasne komplikacije ukoliko se ne leci. Zasto je danas dijabetes toliko rasprostranjen? Tome u velikoj meri doprinosi ishrana bogata secerima.


Pogotovo savremeni slatkisi i zasecerena pica puna "brzih secera" izazivaju nagle skokove glukoze u krvi iscrpljujuci pankreas.
Kakvu ulogu u tom procesu mogu imati ovsene mekinje? Ako smo u istom obroku konzumirali "brze secere" i ovsene mekinje, "brzi seceri" prvi zavrsavaju proces varenja i dospevaju u tanko crevo, gde pocinju da se resorbuju. Ali, tad iz zeluca u tanko crevo dospeju i ovsene mekinje, koje ne mogu da se svare, i koje su vec upile dosta tecnosti i stvorile lepljivu masu nalik mrezi. Za nju se lepi i glukoza koja je dospela u tanko crevo. Glukoza ce se ipak na kraju resorbovati u krv, mada ne u tolikoj kolicini i ne toliko brzo koliko bi to bilo da nema ovsenih mekinja. Tako konzumiranje ovsenih mekinja u okviru obroka sprecava da dodje do naglog skoka glukoze u krvi.


Naravno, mnogo je zdravije da umesto brzih secera komzumiramo slozene ugljene hidrate iz zitarica, krompira, mahunarki i sl. Osim toga, posto su misici najveci potrosaci glukoze, redovna fizicka aktivnost i fizicki napor odlicna su prevencija protiv nagomilavanja glukoze u krvi ili njenog kasnijeg pretvaranja u masti.

Ovsene mekinje i rak

Rak je jedna od najcescih bolesti danasnjice. Iako njegova geneza nije potpuno objasnjena, istrazivanja i klinicka praksa pokazuju da je preterana konzumacija hrane i gojaznost jedan od faktora obolevanja od raka. Zato ovsene mekinje, koje zapravo umanjuju kolicinu apsorbovanih hranljivih materija, mogu posluziti kao faktor prevencije protiv raka, a pogotovo protiv raka
debelog creva, koji je jedan od najrasprostranjenijih. Epidemioloska istrazivanja, pogotovo velika epidemioloska studija o raprostranjenosti raka u Kini, pokazala su da je u kulturama cija je ishrana bogata integralnim zitaricama (dakle i biljnim vlaknima) rasprostranjenost raka debelog creva znatno manja nego na Zapadu, koji se hrani uglavnom rafinisanom industrijskom hranom


Ovsene mekinje protiv zatvora

Ovsene mekinje su takodje i odlicno sredstvo protiv opstipacije, iz dva razloga. Prvo, nesvarljive su i svojom masom mehanicki nadrazuju receptore debelog creva podsticuci njegove kontrakcije i praznjenje. A drugo, posto su upile dosta vode, omogucavaju da sadrzina debelog creva bude meka, cime se olaksava eliminacija. Vec smo pomenuli da se i nerastvorljiva biljna vlakna, na
primer psenicne mekinje, preporucuju u tretmanu zatvora, ali da ona nisu tako dobro resenje, jer su mehanicki gruba, ostra, i mogu iritirati debelo crevo, a i izazvati nadimanje i gasove.