Juče sviram svadbu u Kotoru,u bratskoj nam MNE i kako sve to ide već,jedno 200 ljudi,kulturica,pristojan svet,mladoženja domaći a mlada iz Niš.
I tako se narod veseli,padaju porudžbine,svaka ispoštovana sa po kojom paricom i sve super...ide svadbica kao u priči,kako se samo poželeti može
U nekom momentu prilazi neki momak i predstavlja se kao mladin brat,i onako po malo drskim tonom mi prigovara zašto sviramo "te neke pesme" gde oni ne mogu da igraju,tačnije zašto ne sviramo npr blok u rumbi ili već nešto gde on može da se veseli...ja mu kažem da ljudi naručuju tako pesme (ide npr jedna rumba,pa dve dvojke,pa sa-sa,pa rumba i tako sve iseckano,ali nema veze,tako naručuju),da će i takav blok doći na red kada ispoštujemo porudžbine, i da su platili pa ako on ima neku želju zna se kako to već ide,bla bla...a on će meni "pa ja sam platio"...
...vidim ja on se namrštio nešto,mislim se u sebi,da ne dodje do kakvog kurcšlusa ne daj Bože,ne ide da se bijem sa 200 ljudi
nisam Čak Noris...pitam ga opet na finjaka koje pesme je naručio,kao gledam one papiriće gde su gosti pisali porudžbine,pokazujem mu i kao pitam koji je njegov papir i je li platio to...kad mangup će meni: "nisam ja platio,platila je moja sestra svadbu"
... e tu mi je bio kraj
Pozdrav za Niš!!!
09.11.2010, 00:09
Threaded Mode
