Svirate li od srca?

[svirko]

Pozdrav svim kolegama!
Ja sam evo već preko 20 godina na pozornici, i evo moram reći da se u potpunosti slažem sa kolegama No.1 i Krešom!!
Počeo sam svirati po svadbama ( doduše ne sam nego u bendu ), krstitkama, svemu mogućem sa 13 godina, i nije mi bilo važno šta se svira, gdje se svira, od koliko do koliko vremenski, vani ili u zatvorenom, a čak niti jel džabe ili dobiješ nešta, glavno da te ljudi vide i da sviraš sa veseljem, sa guštom, da se veseliš i naroljaš ako treba sa ljudima u masi ili svojim kolegama, pa da te i iznesu van mrtvog pijanog. Bila su to luda vremena, kad su se svi veselili, i stvarno sam išao svirati sa srcem.
S godinama, eto više to jednostavno ne ide. Dođeš na svadbu, očeš se razmetat od sviranja, nema šta ne sviraš, a ono 200 ljudi sjede i zure u tebe ko telad u šarena vrata, ili kad je 299 ljudi veselo i prezadovoljno, ali onaj 300-ti te j..e cijelu večer, ili kad sviraš bez prekida dva i po, tri sata i onda zadnjih deset minuta prije nego staneš odnekud naiđe neki majmun i hebucka te da šta smo stali.Pa j..o bi mu mater i sve po spisku, uzeo klavijature sa stalka i nabijo mu tipku po tipku u guzicu!!!
Što kaže kolega Krešo, jedino što sa srcem sviram kad se zatvorim u sobu, upalim syntove, slušalice na uši i operi. Prođe po par sati da se ne skidam, ali stvarno onda i sviram od srca.
Opet, nemogu reć da na svirku dođem tek tolko da odradim, i da ću to odsvirat preko k...a, a niti ja nemogu sve odsvirat da sam mrtav-ladan,ima pjesama koje te nekako raznježe i daju ti toplinu, a i ima pjesma koja mi stisne grlo i zamuti oči od suza tako da je više ni ne pokušavam pjevat ( Spomenar od Šekija Turkovića ).
I eto na kraju, svim onim mlađim kolegama::: Uživajte dok ste još mladi, dajte sve od sebe, jel poslije će vam sve ić na živce ma kolko se vi trudili suprotno.

Pozdrav svima,

Svirko

[kreso]

Svirko prijatelju, "Spomenar" od Šekija je stvarno pjesma da ti se srce zaledi isto kao i "Živim".
Svojedobno sam posle rastave lomio čaše na "1000 suza majko" , a na kumovoj svadbi napravio kuršlus kad sam naručio pjesmu "Oprosti, oprosti znam da nikad neču biti tvoj, čovjek koji te voli prijatelj je moj", a ja hodo s kumovom ženom par godina prije kuma . Mož si mislit kakvih je pizdarija bilo.
Sad okidam na pjesmu Gojka i Južnog vetra - "Nisam čovjek koji plače" (ne volim baš sve pjesme od JuVe-a al ova mi je zakon).
Ma kad bi svaki dan samo sviro pjesme za dušu brzo bi mi srce puklo što od tuge što od dragosti.