| Tekst: | Njen grad
Tamo gore je njen grad,
tamo gore gde ja nisam sad,
tamo gde je ona
sada sama,
tamo gde je ona prava dama.
Pitam se ko joj je sad u mislima,
pitam
se da li moje poruke prima,
da li zna da jos dugo necu moci,
mozda cak i ove noci.
Ostavim sve za sobom i podjem,
i kada zaspi u snove joj dodjem,
u snove po meni
njoj i ovoj noci,
u snove koji ce tako brzo proci.
A tako bih voleo da duze traju,
da mi bar neku nadu daju,
i kad prodju voleo bih da je tu,
ne mogu da prestanem da
mislim na nju.
Zelim da budem sa tobom ovu noc,
zelim da volim te dugo celu noc,
zelim da budem sa tobom ovu noc,
ja i ti, i ti i ja,
dugo kao nikada.
Znam
da jos malo, jos samo malo,
znam da ce doci, da joj je stalo,
da me vidi, da zna da sam
tu,
da proveri jos jednom da li volim samo nju.
Mislim da znam o cemu razmislja,
o ljubavi koju zeli da mi da,
ali to vec stvarno predugo traje,
i nesto u meni znak
mi daje,
da odem do njenoga grada,
jer je ona ono sto mi treba sada,
idem i u
sekundi me vec nema,
ona ni ne sluti sta joj se sprema.
Vec osecam miris, vec joj
cujem glas,
iako jos mnogo kilometara razdvajaju nas,
znam da sam blizu, u stvari vec sam
tu,
medju hiljadu devojaka zelim samo nju.
Zelim da budem sa tobom ovu noc,
zelim da volim te dugo celu noc,
zelim da budem sa tobom ovu noc,
ja i ti, i ti i ja,
dugo kao nikada.
|
