| Tekst: | Full Moon - Ja se vracam u svoj hram
Dan kad sam zacet od strane oca i majke,
Je
predstavljao ljubav dvoje mladih ljudi,
Sad se svaka uspomena budi, niko ne sme da se cudi,
Coveku dodje da poludi, kad se uzalud trudi,
Ko sad sme da mi sudi dok kroz zivot tecem
sam,
Dosta godina je proslo dok sam pronaso svoj hram,
Dani isli su polako, tek sad vidim
da su isli mnogo brzo,
Nigde nikog pored mene, mlad na ulici se smrzo,
Rano dosao do
svega, rano probo mnoge stvari,
Tako brzo se stari, tako mlado se kvari,
Izgubljen u
svetu, putovo u beskrajnom letu,
Kao da sam naso svoju planetu,
Sada razmisljam o povratku
u stare dane,
Il da stojim sa strane i da brojim tudje mane,
Vrata ispred mene stoje, sve
sekunde se broje,
Kolko vas je kao ja koji se boje,
Sada zelim nesto svoje,
Sunce
povuklo je svaki svoj radosni zrak,
Ja jos uvek sam jak, dok na zemlji on je mrak,
Pun
mesec pokriva Beograd, moj Hram,
I ove noci, ovog dana, ja sam sam.
ref:
I ovog
dana sve sekunde su hladne,
Ja u senci zivim sasvim sam,
Uz strepnju i strah, cekam
svetlost da padne,
Negde duboko ja se vracam u svoj hram.
Ja se vracam u svoj hram,
kao snova cudnih deo,
Vise ne mogu to da radim, kao ranije sam smeo,
Da do tada sam
shvatio, tako hteo,
I video sto u stvarnosti realno je, nevidljivo je,
Silna vatra svesti
moje, teske emocije gori,
Boze pretopljenjenima, postajem sve bolji,
Bilo kada, bilo gde,
kakog suda, bilo kuda,
Bilo gde i bilo kada i dalje pravicu cuda,
Zasto tebe to sad ljuti?
Sta od drugih neces cuti,
Razne price koje kruze, zar im verujes ti druze,
Proslost cela,
sada vraca se polako,
Tako dalje, kako bolje, znam i meni nije lako,
Juce plako zbog
sitnice, suze sjajnih moje lice,
Puno sad je tako stvarno, ja ne volim kad je,
Kada
dosadis, mene nemoj ti da poredis,
Jer ja sam ja, ja imam svoje moci,
Ljudi sami od sebe
il od realnosti sad beze,
Sta ih oko srca steze, sta za ovaj grad ih veze,
Tad se osecam
jos teze jer znam,
Na kapiji sjajnoj ja sam ponovo sam, ja sam sam.
ref.
Mnogo stvari me muci,
Iznutra covek pocne da gresi,
Kada sreca prestane da se
smesi,
Ko je tu da me tesi dok ja osecam krivicu,
Nezne crte vise nisu na licu,
Ti
primetices zelju za suncanim danom,
I za vazduhom svezim, zeljim da prestanem da bezim,
I
da dalje stojim tu, svojom bradom i glavom,
Jedan zivot, jedan put ka pravom.
Jedan put ka
pravom, samo moze da me odvede,
I da me ostavi tu, ko zna kakvi dani slede,
Jedna osoba je
vredna da zna sve sto i ja,
Da bude pored mene tu, zivot dao bi za nju,
Uvek potreban je
neko da sve sa tobom deli,
Drugi nisu tako hteli, da se bune nisu smeli,
Da li neko na
ovom svetu me iskreno da voli,
Znam da istina boli, postovanje staroj skoli,
Ljubavi
dolaze i idu, slike ostaju na zidu,
Ljubav uvek dobro cuvaj, slike ostace na zidu,
I kad
trenutci budu teski, i kad ostanes sam,
Kada nikom nisi bitan ti se vrati u svoj hram.
ref.
|
