| Tekst: | VOJVODINO RAVNA I PITOMA
1) Vojvodino, ravna i pitoma,
pruzas ruke po najlepsih moma.
Ja ne pitam od cijeg su roda,
ne
znam kojoj srce da se oda.
R) Lepa mi je Rozika, draga mi je Kristinka
Bjela je ko' rumen cvet, za Dojnu bih dao sve.
2) Ja sam momak necu da se
hvalim,
cure kazu da sam becar pravi.
Sta zna becar to drugi ne
znade,
svakoj curi lepu rec da dade.
R) Pogledaj me Rozika, zagrli
me Kristinka,
Bjelo sa mnom zaigraj, poljubac mi Dojna daj.
3)
Vojvodino ravnice siroka,
jedna bice voljena devojka.
Samo jedna
Vojvodjanka mila,
ma iz koga mesta ona bila.
R) Moja bice Rozika,
Bjela ili Kristinka,
mozda Dojna od svih pre ispunice moje sne.
|
