| Tekst: | Saputnik
Na granici sam bio posle ponoci,
mrak je moja boja, i tu nema
pomoci.
Carinik, jos decak, klimnuo mi glavom zvanican i krut
i samo lupio pecat: 'Sve u
redu, laku noc i srecan put.'
Put se odmotava k'o dugi, sivi sal..
Sutra ce se stare
koke picnuti za bal.
Takav dan se pamti - petnaest godina u vetar poslatih.
Dolaze svi
mturanti al' ce neki neke tesko poznati.
Dosadne proslave mi dodju kao kazna,
ali
svejedno idem, mozda najzad saznam
gde je moja Pegava,
dugo me izbegava,
nije mi se
javila nikad vise.
Magija je prestala,
negde mi je nestala,
kao leptiri pre
kise.
Gde je moja Pegi Su?
'Nije ovde', rekli su,
'Oni su odselili, nemoj
zvati!'
Ostao je samo lik,
mali verni saputnik,
mali svitac srebrni, da me
prati.
Promicu dani kao jablani uz drum,
i jutro vec mirise na vanilu i na rum.
Gde
su, kako se drze, bas da vidim sta je s dobrim djacima.
Oni se potrose brze.
Mi smo nekad
bili generacija.
Dosadne proslave mi dodju kao kazna,
ali svejedno idem, mozda najzad
saznam
gde je moja Pegava,
dugo me izbegava,
nije mi se javila nikad
vise.
Magija je prestala,
negde mi je nestala,
kao leptiri pre kise.
Gde je moja
Pegi Su?
'Nije ovde', rekli su,
'Oni su odselili, nemoj zvati!'
Ostao je samo
lik,
mali verni saputnik,
mali svitac srebrni, da me prati.
|
