| Tekst: | Prica o vasi ladackom
Znate l' pricu o Vasi Ladackom.
I ja sam je tek onomad
cuo.
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije,
kazu da je bio cudna sorta.
Otac mu
je bio sitni paor.
'Ranio je sedam gladnih usti.
Mati mu je bila plava, tiha, sitna,
jekticava.
Umrla je sa trideset i nesto.
Imali su par jutara zemlje.
Malu kucu na
kraju sokaka.
na astalu navek hleba taman tolko kolko treba,
al' je Vasa hteo mnogo
vise.
Zeleo je konje vrane, po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem i
salase.
Zeleo je njive plodne, vinograde blagorodne,
u karuce pregnute cilase,
ali nije
mog'o da ih ima.
Voleo je lepu, al' sirotu.
Uzo bi je samo da je znao.
voles jednom
u zivotu, sad - bogatu il' sirotu
to ne bira pamet, nego srce.
Sve se nado da ce ljubav
proci.
Zanavek je otiso iz sela.
Nikad nije pis'o nikom.
Venc'o se sa
mirazdzikom,
jedinicom, kcerkom nekog gazde.
Dobio je konje vrane, po livadi
razigrane,
sat sa zlatnim lancem i salase.
Dobio je njive plodne, vinograde
blagorodne,
u karuce pregnute cilase,
Sve je im'o nista im'o nije.
Propio se, nije
proslo mnogo.
Dusu svoju djavolu je prod'o.
Znali su ga svi birtasi,
trazio je spas u
casi,
ali nije mog'o da ga nadje.
Mlad je kazu bio i kad je umro.
'Sred birtije od
srcane kapi.
Klonula mu samo glava k'o da drema, k'o da spava.
I jos pamte sta je zadnje
rek'o:
Dzaba bilo konja vranih, po livadi razigranih,
Dzaba bilo sata i
salasa.
Dzaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih,
Dzaba bilo karuca, cilasa.
Kada
nisam s onom koju volem,
kada nisam s onom koju volem.
Znate l' pricu o Vasi
Ladackom.
I ja sam je tek onomad cuo.
Cak i oni slicni njemu, kada razmisle o svemu
kazu
da je bio cudna sorta.
|
