| Tekst: | Djordje Balasevic - Plava balada
E, moj Plavi... Bio si malo sirov... Al' ipak
pravi...
Nikad u dilu s bagrom... Nikom u stranu... Nikome duzan...
Bio si, sve u svemu,
dobrom cukom naoruzan...
Sta da pricam, ja danas ne znam nikog ko ti je
slican...
Spremnog da, bez racuna, tacno u podne razgrne slabe
I kao Geri Kuper sam izade
pred barabe...
Da, tu i tamo setim se devojke po kojoj se znamo...
Cudljivo kisno
leto... Sedamdest' koja... Godina raka...
Kad me je skolska ljubav ostavila zbog
Murjaka?
Ajd, davno bilo... Otad se sedam mora Dunavom slilo...
Dok jedro mog kaputa
burnim su morem terali vetri
Na tvoje epolete sletele su zvezde dve-tri...
I tad su
dosli popovi... Pa topovi... Pa lopovi...
I citav svet se izoblicio...
Ispuzali su
grabljivci... Pa lazljivci... Snalazljivci...
Al ko je smeo da te podseca sta si...
Dobro se
pamti samo prvi u klasi...
Ne znam, Plavi... Meni se cinilo da Beograd slavi...
Veliki
uskrs duha... Svi ti grafiti... A onda Kordon...
Pred onom decom ko pred toboz nekom
hordom...
Znas sta sledi... Ipak je Ona bila nesto sto vredi...
Pa kad se onog juna
nismo potukli zbog njene casti...
Zar cemo sad, zbog ovih ocajnika zeljnih
vlasti?
Dogod je ovih frikova sa punom vrecom trikova
Nista sto vredi nece
vredeti...
Zar stvarno nema nacina pred najezdom prostacina...
Pa ti si skolovan da hapsis
taj Talog
A ne da pustas da ti izdaju nalog...
Sorry, Plavi... Posaljem katkad srce na
raport glavi...
Od starog drustva... Nista... Neko je puko, neko je svirno...
Ma. ti si
super, brate, ako stvarno spavas mirno...
|
