| Tekst: | Nedostaje mi nasa ljubav
Na jastuku,
bdim na ponocnoj strazi kao stari posustali
ratnik
K'o svaki put,
od riznice neba jedva zapadne
mesecev zlatnik
Po
oklopom
drhti kosuta plaha
vecno gonjena
tamnim obrisima straha
koja strepi
i
od mirnih obronaka sna.
Nedostaje mi nasa ljubav, mila,
bez nje se zivot kruni
uzalud
nedostajes mi ti kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud.
Ja znam da vreme
ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al meni, eto, nista sem nas dvoje
nije
valjalo.
Kad potrazim
put u srediste sebe
staze bivaju tesnje i tesnje
I
skrijem se
u zaklon tvog uha kao mindjuse
od duple tresnje
Al' uspevam
da jos
jednom odolim da prosapucem
da te nocas ruski volim
sta su reci,
kremen sto se izlize
kad-tad.
Nedostaje mi nasa ljubav, mila,
a bez nje ovaj kurjak menja cud
nedostajes
mi ti kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud.
Ja znam da vreme svemu menja boje
i
da je silan sjaj pomracilo
al meni, eto, nista sem nas dvoje
nije znacilo.
Ponekad
jos
u moj filcani sesir spustis osmeh
ko carobni cekin
I tad sam svoj,
jer, ma kako
me zvali ja sam samo
tvoj licni Harlekin
Ponekad jos
suza razmaze tintu i k'o
domina
padne zid u lavirintu
tako prosto
ponekad jos stignemo do nas.
Nedostaje
mi nasa ljubav, mila,
bez nje uz moje vene puze stud
nedostajes mi ti kakva si
bila
nedostajem i ja, onako lud.
Ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam sto bi
nas postedelo
al meni, eto, nista sem nas dvoje
nije vredelo.
|
