| Tekst: | Devojka sa 'cardas' nogama
Nosila je jelek svileni, kao u pesmi narodnoj
i krstic, znak
na lancicu da nekog ceka, navodno.
O, to su bili svatovi, sve kiceni i zlaceni,
a mi smo
bolje svirali neg' sto smo bili placeni,
al' dobro, sad...
Nosio sam sAl od kasmira i
prsluk protkan tajnama.
Bas od takvih su je cuvale tetke sa 'ladnim trajnama.
K'o srna me je
gledala, zalosnom pesmom sludjena.
Cije si, pile pirgavo, sto nisi meni sudjena?
Ej,
da...
Hej, pusti kose pune polena, hajde, bas u inat babarogama!
Hop-la, digni suknju
iznad kolena,
znam da krijes cardas u tim lepim nogama...
Rekoh joj 'Bezi, mani se, i
trazi bolje partije.
Premala je moja tambura da te od kise sakrije.
Ja nosim cizme skitanke,
mene je tesko voleti...
Pa da...
Hej, pusti kose pune polena, hajde, bas u inat
babarogama!
Hop-la, digni suknju iznad kolena,
znam da krijes cardas u tim lepim
nogama...
Hej, doleti, mala senice, tu na moje zlatne civije.
Vatra sara tvoje
zenice.
Razbij nesto i zaigraj ludo, divije...
|
