| Tekst: |
Balasevic - 'Branislava'
Album: Dnevnik starog momka
U prvi suton jesen je napala
na kej...
park se sepurio u zutom ko stari usminkani gej...
na uglu Glavne i Dunavske u
moj je prostor krocila
titrava poput svece slavske...senka sa njenim ocima...
A
bila je cvetak...no,to je jucerasnja vest...
svi smo mi Gospodari Sveta tu negde sa dvadeset i
sest...
nas grad je bio njen licni atelje...veliki film se snimao...
bila je jedna od tri
zelje koje sam ikad imao...
Za druge je smisljala slatke kolekcije...vise ukrase...
u
bojama neznim i toplim...
za sebe zaketice od nekih grubih stofova...
nisu vredele
lekcije...navukla se
na pilule i Dzenis Dzoplin...
i prve paketice od onih Propalih
Grofova...
a pricu je moju slusala skepticno...
za nju je ,naravno,to bilo totalno fals i
pateticno...
male banalne strasti...ljubav,ljubomora,ceznja i bol i tom slicno...
uzas...pateticno...
U prvi suton odjednom je zahladilo...
davno sam nacuo da je ''na
zutom''...nije me iznenadilo...
do gala revije smo,eto,napokon stigli...
dame i
gospodo,ofucana kolekcija za strasila...
na koncu prica vodi igli...e,lutko...super si model
sasila...
Ja sam preed zivot istupio najezen...i razdrljen...
ko pred streljacki vod pred u
zoru...
i strah me...nepromenjen...dok metak putuje...
al sa sudbinom se natezem...onako
zagrljen...
ko dve pijane lude na soru...
znam,kaljavo ordenje na mom kaputu
je...
Pricaj mi malo o patetici...
tvoji su sveci za mene tek ubogi mali
heretici?
pricaj mi malo...ili nemoj?
|
