| Tekst: | Arsen Dedic - Prva ljubav
Tko mnogo daje, malo prima, ti nista ne znas draga
moja.
Veceras pijem u cast prve od svojih ljubavi bez broja.
O takvoj ljubavi ja pjevam
upravo onoj sto se placa.
U tom zivotu tako skrtom odlazi sve, malo se vraca.
Uzitak
taj od jednog sata do ludog srca mi ne dode.
Njeznosti malo, i malo tuge, zatvoris vrata i sve
prode.
Covek sam ziv i nisam svetac, milovan lazno i ja sam bio.
Besplatno bjese, al'
ne mari, jer prave njeznosti sam htio.
I tako dalje teku dani, za ovaj zivot mi smo
slabi.
Jer tu se uvek neko nade, ne daje nista a sve grabi.
Ne zalim danas, nit se
kajem, odgovor ne znam, i ne pitam,
al bezbroj puta mi je dosta po svojoj proslosti da
skitam.
Zatvori vrata svojeg doma, za samce spremaj, budi sretna,
a mene pusti da se
borim, i sam da idem protiv vjetra.
Danas ih sretnem s malo tuge, ko da im nista nisam
dao,
i dok ih gledam, samo mislim,
gdje mi je cvjet mladosti pao.
Ko mnogo daje,
malo prima, ti nista ne znas, draga moja,
veceras pijem u cast prve od svojih ljubavi bez
broja.
|
