| Tekst: | Miroslav Ilic - Boem
Siromah svima zna uvek vedar nasmejan,
siromah aj svima zna
uvek vedar nasmejan
Drustvo me je napustilo sto je samnom bilo,
dok u dzepu bese para
imadoh drugara,
kad iz dzepa nesta para nestade drugara
A kad pusta zora svice pijan
kuci idem ja,
do kud ce me stara majka nesrecnoga ne pozna,
i proklinjem svaku casu
sljivovice i vina
i pita me nesrecnice sta je tvoja sudbina
Za casom drugujem s vinom
tugu tugujem,
sa casom aj drugujem s vinom tugu tugujem
Draga moja moje cvece
siromaha nece,
nece ni da me pozdravi kao da se stidi,
na me glavu ne okrece ko da me ne
vidi.
Zato pijem svakog dana sam sam svojoj dusi rob,
bogat ce mi biti ravna kad u
hladni legnem grob,
jer tamo je pravda ravnog podeljena svudi svima,
tu je ravam svak
svakome, siromasa bogatima.
|
