| Tekst: | U Somboru pedeset i neke
pamtim dobro, ko juce se zbilo
sankama smo dosli sa salasa
ic'
cemo na bunjevacko prelo
Poklade su, njive su pod snigom
a na prelu nebrojeno
svita
svi mirisu na jabuke rane
i na ciste sobe podmazane
Tolko lipih cura i
momaka
ja ne videh nigde u zivotu
sastali se da se provesele
da se vide i da se
zagrle
Mrak se spusti, zavesa se dize
na bini se zasijase zice
dosli su nam
najmiliji gosti
tamburasi cak iz Subotice
Nema vise tu sta da se prica
u grlima
svaka ric tad staje
jer najbolji tamburasi svita
bese drustvo Tumbas Pere
Haje
Zaigrase divojke i momci
u najlipsu nosnju obuceni
jos je lipse to kolo
momacko
kad ga igra srce bunjevacko
Po ponoci svi smo jedno bili
dobro vino utrnilo
svice
igralo se i pivalo tako
ko da niko nikad umrit' nece
A sa strane posidale
nane
glede, paze, broje vise puta
kol'ko ih je doslo iz Lemesa
iz Bajmoka i iz
Tavankuta
Zora svice, njive su pod snigom
a na prelu nebrojeno svita
svi mirisu na
jabuke rane
i na ciste sobe podmazane
Sve dok bude salasa i Backe
sve dok pisma i
tambura traje
najboljega tamburasa svita
bit ce ime Tumbas Pere Haje |
