| Tekst: | Ne mogu se tacno setit' leta
Ne mogu se tacno setit' leta al' je prosla dvadeset i
peta.
U Somboru behu drugi dani, voleo se zivot u kafani.
Volele se svadbe i igraci, dobri
konji i dobri sviraci.
Al' bese onda vreme sasvim drugo, u kafani sedelo se
dugo.
Sedelo se sve do zore rane, a svirala banda odabrana.
Saniku su znali grebenara, i
cuvenog Gezu begesara.
I moj' babo j' voleo kafanu, dobro vino, pice i drugare.
Kad ga
tako zgrabi zora bela, znao j' doci kuci bez cipela.
Behu neke krasne noci lude, pod prozorom
tambure te bude.
Kraj Dunava sva su sela mala, Sokica se Bunjevcu dopala.
Bice vina,
satri i dvoprega, a svirace Mika iz Derega.
Mika svira sve se zaboravi, ne znas dal je u snu il'
na javi.
Igralo se sve do zore rane, Backo kolo ono na dve strane.
Joza Petres igra od
milina, a na glavi boca puna vina.
Kolo igra svako mu se divi, nek' se znade da Bunjevac
zivi.
U Palanci na Dunavu carda, svirala je isto dobra banda.
Tog primasa sada nema
vise, osta samo ime cika Mise.
Tog primasa sada nema vise, osta samo ime cika
Mise.
Fijakerom kad smo putovali, i uz put smo konje odmarali.
Uhvati nas noc u
Srbobranu, a Jovica svira u 'Balkanu'.
Nadaleko ne bese primasa, sto veseli lole
Sentomasa.
Subotice na severu Backe, ti si srce pesme bunjevacke.
Mnoge tvoje zore behu
plave, cekajuci tamburase prave.
Mnoge tvoje zore behu plave, cekajuci tamburase
prave.
Za kafanu Spartak svi su znali, svira Milos veliki i mali.
Nadaleko ne bese im
para, pominju se kao pesma stara.
Zauvek su cageri zastali, bese Milos veliki i mali.
|
