| Tekst: | Djokica
U 12 se budim,onda spavam do jedan,
onda setim se ko sam,onda prodje me
jeza,
onda zapalim pljugu,bas bih popio kafu,
ali nema nema nema nema nema nema je
zvoni
telefon,neko zvoni na vrata,
cupam gajtan iz zida,onda virim kroz prozor
opet postar
zvoni,ja sam iza zavese
i nisam tu -za njega nisam tu
djokice,ti si isti kao
ja
nama treba vremena
da nam duse zaplove
da se srca spoje
djokice,ti si isti kao
ja
nama treba promena
da se snovi ostvare
da nas ljubav pronadje
palim
telefon,opet zvoni i zvoni,
ajde recicu halo,bivsa riba me zove,
ona jos to ni ne zna,opet
pricacu s njom o
nama u buducnosti.
4 je sata,opet boli me glava,
vreme je da pozovem
moju devojku novu,
koja nije ni svesna da je samnom u vezi ;
vazno da ja to
znam
na ulici sam sam,to me opusta skroz
mislim samo na to da treba da prestanem da
mislim
prema meni iz daljine ide poznato lice
koje ne mogu da izbegnem,jer vec me
vidi
on se smeje,ja se smejem,pita gde si - ja ga lazem tu sam
sta ima novo ? nema
nista.
i jedva cekam ono kao cucemo se cao
i pobegnem,pobegnem opet pobegnem
sati
je 7 na krevet,onda krce mi creva
opet boli me glava,roknem dva kafetina
onda ustanem,kazem
: ovako vise ne moze
od sutra ja sam novi covek
12 je budim se i spavam do jedan,
vise
ne znam ni ko sam,sta sam,gde sam i sto sam
kamoli kad sam,koliko sam,kom sam
koga to zanima
|
