| Tekst: | Nije znala
Moj je zovot kao more duboko i nemirno
gde oluja uvek traje predugo
Samo
ona umela je jednim svojim osmehom
da me smiri da me greje umornog
Nije znala da je
volim dobro skrivao sam se
Da sam sretan kad se budim pored nje
Da je zelim da je volim da
me sasvim uzima
Da je znala ne bi nikad otisla
Svaku poru i gorcinu moje burne
mladosti
svaki poraz umela je podneti
Samo nikad nije znala moja mala jedina
da me svaka
njena suza bolela
Nije znala da je volim dobro skrivao sam se
Da sam sretan kad se
budim pored nje
Da je zelim da je volim da me sasvim uzima
Da je znala ne bi nikad
otisla
|
