| Tekst: | Oko moje glave
Bolesnici trce preko parka
do trga nose papuce pod miskom
nose
zubala u ruci
Krenite za njima sve do kioska
u senci kupite im sve sto zele
Napola su
budni ali napola su ludi
Lavez stakla smiruje im natecene zivce
rika gvozdja zatice ih
apsolutne krivce
zavijenih ruku nogu ociju i rana
Oko moje glave
bude me i traze
nesto sto sam od
njih skrio prsljenove kosti ceo
reljef mrtvog trupla dizem se i
vicem:
braco gips je u fioci
skocise okomise se
on se nama ruga pozdravljaju krikom
svaki novi
deo tela sto ga trgaju
sa mene napregunvsi cela
ponekad je tesko posle godina i
mraka
setiti se kako neko opet
vitla nozem
oko moje glave
|
