Istorijat razvoja harmonike

[shtimerserviser]

Harmonika,ovakva kakva danas postoji, nastala je istrazivanjima i razvojem u raznim delovima sveta tokom poslednja dva veka.Razvoj harmonike poceo na bazi tradicionalnog starog muzickog instrumenata poreklom sa dalekog istoka, koji se zove SHEN /eng. CHENG/ Razvijen je niz razlicitih instrumenata po ugledu na SHEN, a harmonika je nastala njihovim stalnim usavrshavanjem, razradom i primenom ideja vishe stotina inventivnih konstruktora, koji su svoj zivot posvetili i ugradili u razvoj ovog instrumenta. Kroz razvoj i usavrshavanje harmonike, razvijale su se i drugi, danas harmonici srodni instrumenti.Osvajana je industrijska proizvodnja shirom sveta, a na osnovi tehnoloshkih postupka zasnovanih ISKLJUCIVO NA RUCNOJ IZRADI DELOVA I SKLOPOVA. Nezadrzivo se menjao dizajn harmonike i kretao u pravcu savrshenstva.Harmonika je menjala prvobitni nazivi dobijala nova imena na novim geografskim prostorima, gde se njena popularnost shirila. Postala je instrument ne samo za nacionalnu muziku naroda shirom sveta, vec je postala i predmet paznje i interesovanja najpoznatijih kompozitora ozbiljne muzike. Iz knjige Dr.Ljubomir Lukic HARMONIKA fascinantna prica

[Dell]

Da objasnim ostalim clanovima, kolega Shtimerserviser je odlucio nesebicno podijeliti s nama vazna cinjenice koje se vezu za povijest i nastanak instrumenta harmonike iz literature koje je izdata u samo 500 primjeraka, pa su tako ovi podaci jako dragocjeni. Kolega ce objavljivati istorijat u nastavcima, kako mu posao i obveze dozvoljavaju, svako nekoliko dana ili svaki tjedan Evo ja prvi cestitam kolegi Shtimerserviseru na trudu

[shtimerserviser]

ShEN je stari kineski muzicki instrument, koji stvara tonove na principu oscilovanja slobodnih celicnih jezicaka pri udaru vazdushne struje, koja nastaje duvanjem iz usta sviraca u vazdushnu komoru.SHEN je tradicionalni, originalni i jedan od najstarijih usnih muzickih instrumenata u istocnoj Aziji. On vodi poreklo iz vremena Konfucija,kada se koristio u konfucijanskoj ceremonijalnoj muzici, gde se zadrzao sve do 19 veka.Popularan je kako za izvodjenje folk songova, tako i kao solo instrument u kineskim operama. SHEN ima 17 bambusovih svirala vezanih u snop i uvucenih u cilindricno kucishte, koje se izradjuje najceshce od bakra i predstavlja vazdushnu komoru. Pojedinacne svirale u obliku cevi razlicite duzine, stvaraju zvuk pri duvanju kroz duvaljku komore, samo kada se prstima zatvaraju otvori na sviralama. Ukoliko otvor na svirali nije zatvoren, vazduh iz komore izlazi kroz njega i vazdushno strujanje u tom slucaju nije usmereno u slobodne jezicke na svirali. SHEN je takav instrument na kome se stvara samo jedan ton istovremeno i uglavnom je predvidjen za solo izvodjenje. Sasvim je neizvesno kako je shen dospeo u Evropu. Postoji mogucnost da ga je iz Kine doneo Marko Polo/1254-1324/ On je bio prvi evropljanin koji je stigao u Peking. Proveo je 20 god. na dvoru kod kineskog cara Kublaj-Kana, i za to vreme veoma dobro upoznao kinesku civilizaciju. Za dve decenije provedene u Kini, morao je videti shen i slushati negove tonove. Ima vishe predpostavki o tome kako se shen nashao u Evropi, ali se jedino moze pouzdano tvrditi, da je 1777godine Francuz Pjer Amio doneo shen iz Kine u pariz.

[Dell]

ovo je instrument pod nazivom SHEN

[shtimerserviser]

Nemacki monah, muzicar, teoreticar, kompozitor i orguljash Georg Jozef Fogler /1749-1814/ u toku svojih velikih evropskih putovanja u periodu 1788-1798god. (Rusija,Poljska,Holandija,Shvedska) poceo je shiriti princip gradnje muzickih instrumenata na bazi pobudnih oscilacija slobodnih jezicka pri dejstvu vazdushne struje. U to vreme, iskustva u gradnji ove vrste muzickih instrumenata koje su imali Kinezi, pored monaha Flogera prenosio je u Evropu i Frantishek Kirshnik/1720-1799, koji je radio u Kopenhagenu. Jozef Fogler je po ugledu na stari kineski instrument SHEN, najpre osmislio konstrukciju instrumenata ORGAN, a kasnije i drugih instrumenata na principu stvaranja tonova oscilovanjem slobodnih celicnih jezicaka. Pod nadzorom Foglera u to vreme radio je i Melcel Johan Nepomuk /1772-1838/koji se bavio razvojem mehanickih muzickih instrumenata sa slobodnimjezickom. Razvio je instrument slican organu, "PANGARMONION"1804god. u Becu, koga je prikazao sa velikim uspehom 1807god. na izlozbi u Parizu. U isto vreme,Leopold Sauer je iskoristio Foglerov boravak u Pragu i razvio na istom principu instrument " PIANOORGAN ". Instrument "ORGAN-EKSPRESIV"izradio je u Parizu 1810god. Francuz Gabriel Zozef Greni/1756-1837/ po ugledu na instrumente Foglera,Melcela i Sauera. Ovaj instrument bio je sa pedalama za pojacanje tonova.Greni je 1818 godine razvio i " FISHARMONIKU ", koju je kasnije usavrshavalo vishe instrument majstora tog vremena. Svi ovi instrumenti su predstavljali samo uvod u nova konstrukciska reshenja i pocetak velikog i dugotrajnog istrazivackog posla u prvoj polovini 19 veka, na slozenim eksperimentima i razvoju razlicitih tipova muzickih instrumenata na bazi oscilacija slobodnih jezicaka.

[shtimerserviser]

AURA Iako je pocetkom19 veka razvijeno nekoliko muzickih instrumenata na bazi oscilovanja slobodnih jezicaka, pravi istorijat razvoja harmonike pocinje ipak od 1821god. U Nemackoj je te godine shesnaestogodishnji mladic Kristijan Fridrih Ludvig Bushman / 1805-1864/ konstruisao mali instrument sa usnim duvanjem od 15 jezicaka sa razlicite tonove.Mladi Bushman je svoj talenat nasledio od oca Johana Davida Bushmana /1775-1852 / izuzetnog majstora za izradu muzickih instrumenata, koji je izmedju ostalog izradio instrumente "AEOLIDIKON" i " TERPODION" Fridrih je radio u radionici muzickih instrumenata sa ocem kada je imao samo 11 godina, a sa 15 god. je uspeshno radio u Berlinu na izradu i remontu orgulja.Fridrih Bushman je otkrio da slobodni celicni jezicci mogu da stvaraju tonove ako su vezani smolom u jedinstveni blok i rasporedjeni u male drvene kanale.Sa tim saznanjem izradio je model i prototip takvih instrumenta i nazvao ga " AURA " Kristijan Fridrih Bushman je te iste 1821godine, registrovao prvi patent u Evropi za svoj novi muzicki instrument. Patent mu je priznat, iako je istovremeno na slicnom konceptu instrumenata radio Anton Hakel u Becu 1818godine.Hakel je svoj instrument nazvao "fisharmonium". Bushmanova tzv."AURA" mada je imala grub dizajn, omogucavala je stvaranje tonova u hromackoj muzickoj skali duvanjem vazduha iz usta sviraca.Po osnovnom konceptu ovaj instrument nesumljivo bio je veoma slican danashnjim usnim orguljama ili usnoj harmonici. Kristijan Bushman je dao opis svog instrumenta 1828god. u pismu koje je uputio bratu Edvardu. Opisao ga je kao pogodnog za melodisko sviranje i istovremeno kao instrument tipa "terpodion". Izmedju ostalog u tom pismu on pishe: "Novi instrument je stvarno neverovatan. U celosti iznosi cetiri inca u precniku...ali mi daje 21notu, koje mogu postici bez tastature,harmoniju od 6 tonova i mogucnost da drzim notu koliko god dugo zelim". Bushman je dalje eksperimentisao i dodao instrumentu meh, radi laksheg stvaranja konstantne vazdushne struje, prilagodjavao ga efikasnijem rukovanju i postizanju punijih i glasnih tonova. Kao rezultat njegovog daljeg istrazivanja,konstruirao je novi instrument naredne 1822god. sa mehom koji se rucno otvarao i zatvarao, sa tastaturom i dugmadima, dodatim poklopcima za poboljshanje vazdushne kompresije i sa zaptivenim klapnama pri oscilacijama jezicka. Ovaj instrument bio je, ustvari, "rucna aeolina" /hand-aeoline/ Prema konstrukciji ovog instrumenta i tehnickom reshenju, moze se realno oceniti da je to prvi i pravi prototip harmonike. Taj instrument Bushman je nazvao " koncertina" /konzertina/.

[Vaxter]

Dell, ovo bi moglo da se lagano slaze u enciklopediju...
Taman da vezbash...

[Dell]

vidis, dobra ideja, cimnem te na msn

[shtimerserviser]

KONCERTINA Bushmanov instrument, koji je on nazvao "koncertina", koristio je kasnije Carls Vitson /1802-1875/ pri stvaranju svog patenta za "SINFONIJUM" 1825godine u Londonu. Sinfonijum je instrument predhodnik engleskom sistemu koncertine, koga je takodje konstruisao cuveni Carls Vitson.On je svojim radom omogucio razvoj jedne posebne grupe i danas popularnih instrumenata iz familije harmonika, koja je nazvana opshtim imenom KONCERTINA. Carls Vitson je u cetrnaestoj godini ushao u fabriku muzickih instrumenata svoga strica, i vec tri godine kasnije radio je kao prodavac inctrumenata u radnji svog oca.Muzicki instrumenti su ga fascinirali i on je poceo krajnje ozbiljno da ih izucava. Carls Vitson je u Engleskoj patentirao svoju koncertinu 1829god. i naredne 1830god. izradio njen prvi model. Uspostavio je polazne standardne karakteristike ovog instrumenta, i to shestostrani geometriski oblik i 48 dugmadi. Dao je veliki doprinos razvoju prstometa za sviranje na tzv. engleskom sistemu koncertine. Nastavio je sa radom i kontinualno je unapredjivao koncertinu narednih nekoliko decenija. Nastale su razlicite verzije i tipovi instrumenata, da bi cak konstruisao jedan model na koji je dodao klavirsku tastaturu.Buson je to nazvao "organ akordion".Taj instrument je 1859 godine imao raspon tonova od tri oktave i tastaturu sa dirkama.Od 1850 god. pocela je proizvodnja koncertine Carlsa Vitsona u verzijama tenor, bariton i bas.Najverovatnije je razvoj i popularnost ove Vitsonove koncertine, koja je postala poznata kao engleska koncertina, usporio prihvatanje harmonika klavirskog tipa od strane izvodjaca i muzicara u Engleskoj sve do 20 veka. Rad na razvoju koncertine odveo je Carlsa Vitsona u oblast naucnih istrazivanja, tako da je on postao jedan od najvecih i najpoznatijih naucnika svog vremena u oblasti akustike, fizike i elektrotehnike. Iako je imao samo 21 godinu, u januaru 1824godine objavio je znacajan naucni rad u oblasti teorije muzike pod naslovom "Harmonik dijagram" (The Harmonic Diagram). To je bio njegov pocetak plodnog naucnoistrazivackog i stvaralackog rada u oblasti muzike, kojim se bavio uporedo sa drugim naucnim aktivnostima.

[shtimerserviser]

AKORDION Pocetni dizajn "rucne aeoline" Fridriha Bushmana doziveo je vremenom mnogo promena i konstrukcionih unapredjenja. Kao rezultat stalnog usavrshavanja nastajali su novi pronalasci. Tako je cudnovati Belcija jermenskog porekla, Kiril Demijan /1772-1847/ doshao do senzacionalnog reshenja i patentirao harmoniku, "AKORDION" u Parizu 06 maja 1829godine. Iako je to bio mali instrument sa mogucnoshcu stvaranja tonova u rasponu od dve oktave, bio je od izuzetnog znacaja za dalji razvoj harmonike. Demijan je u svom modelu imao bas akorde ( po kojima je i dao ime instrumentu ) i registre, shto je zacudjujuca inventivnost i vizionarstvo za to vreme. Pri pritisku na jedno dugme , njegova harmonika mogla je da svira tonove istovremenim oscilovanjem jednog ili pak cetiri jezicka ( tri jezicka su mogla da budu bez tona blokadom vazdushnog strujanja kao pobude uz pomoc registra ). Kiril Demijan je proizvodio harmonike u Becu u sopstvenoj radionici sa svoja cetiri sina, od kojih su Gvido (Gwidoe) i Karl (Karl) bili posebno talentovani instrument-majstori. Osnovali su zajednicku porodicnu firmu u Becu, koju su nazvali " C. Demian& Sons" i dugo godina proizvodili harmonike, koje su izvozili u vishe zemalja sveta. Zahvaljujuci najvishe njima, Bec je bio svecki centar razvoja i proizvodnje harmonika u to vreme. Poseban doprinos razvoju harmonike, kao instrumenta koji je tada imao koncepciju samo sa fiksnim akordima na basu, pored Kirila Demijana, dao je Francuz Pjer Monishon (Pierre Monichon), koji je prvi uocio ovaj nedostatak i shvatio potrebu razvoja slobodnog bas sistema ( free bass) ili melodiskog basa na harmonici kako bi se proshirile njene muzicke mogucnosti. Istrazivanjima na razvoju i unapredjenju harmonike bavilo se vishe istrazivaca i konstruktora istovremeno, radeci nezavisno jedan od drugog. Tako je instrument-majstor Rihter ( Richter ) u Bohemiji ( pokraini danashnje Ceshke, koja se tako zvala u vreme protektorata Nemacke na tom prostoru ) najvishe radio na usavrshavanju dizajna harmonike u prvoj konceptualnoj razvojnoj fazi. Razvio je jednu verziju instrumenta 1826godine, koji je imao 10 kanala i 20 celicnih jezicaka, sa odvojenim duvanjem i oscilovanjem jezicaka u plocicama rasporedjenim na obe strane drvenog grebena od kedrovine. rihterova poboljshanja bila su usmerena na korishcenje dijatonske skale i njegova reshenja su postala standardna tonska konfiguracija, koja je primenjena na instrumentu koji su evropljani kasnije nazvali usna harmonika.