Nepouzdan instrument - kako se osigurati za svirku?

[casper]

Ma, zna @Dell znanje.

[Dell]

Zezamo se malo
Za dosta ovih kolega "tvrdih" narodnjaka je bio pravi kulturološki šok kada su prvi put slušali miksove od Duška Kuliša, ono u fazonu miks pola sata, a sve u disko ritmu i dosta smekšano počevši od foršpila i izbora instrumenata. Naravno, harmonike bez. Kasnije je i Trio Gušt radio nešto slično. Međutim, pričajući s kolegama koji su svirali u ta nesretna ratna i poslijeratna vremena na području Mostara i Zapadne Hercegovine, svi se redom zahvaljuju Dušku na tom miksu, jer su se narodnjaci u tom "prihvatljivom" obliku vratili na tezge na velika vrata. Do tada su se, a u to mi se kunu, svatovi vrtili oko 10 uglavnom "borbenih" pjesama.
Nego da se vratim i ja na temu, vrijeme mi je napokon
Ne mora se dogoditi da samo zakaže instrument na struju, može se dogoditi i sa akustičnim instrumentima, evo meni konkretno sa harmonikom. Dok sam radio na Hohner Atlantic IV, na jednoj mi je svirci dirka jednostavno izletila prema gore nekih pola centimetara, ja sam mislio da je totalno pukla, međutim, kad sam otvorio deklu vidio sam da je to zapravo sustav "amortizera", tako da je opruga valjda naglo izbacila prilikom jakog udarca na dirku. Samo vratio u ležište i to je to.
E, kod Bugarija mi se znalo dogoditi 2-3 puta, ali to su jednostavno stvari koje se zbog starosti instrumenta što je kod harmonike poželjno i zbog zamora materijala moraju dogoditi. Naime, jednom sam svirao jedne svatove preko dana i bilo bakšiša baš bruku i odjednom čujem da mi krene svirat jedan ton iako ga nisam stisnuo i jebiga, primijeti se, baš para uši. Srećom, to mi se dogodilo 20 minuta prije no su iz restorana trebali krenuti u salu. Srećom pa smo svirali četvorka, ja harmonika, gitara, prim tamburica i berda, tako da me je primaš pokrio kad su sola u pitanju, a ja sam samo nabacio kez i minimalno rastezao harmoniku, čisto toliko da se ne čuje onaj pisak i da mi mogu gurnut bakšiš u mijeh
Ispostavilo se da je sa klapne od jedne dirke otpala ona tanka kožica sa gazišta, tako da klapna nije poklapala prorez i zrak je u taj ton strujao uvijek, zato i konstantan zvuk. Shtimerserviser sa foruma mi je rekao da uzmem neostik, odnosno gumeno/kaučukovo ljepilo i nanijeo na otpalu kožicu, a prije toga sam obilježio oko proreza markerom gdje treba doć i onda sam je tu pozicionirao i onda spustio dirku.
Tako mi se još 2 puta dogodilo s drugim tonovima, srećom neostik je uvijek u torbici, pa sam to rješavao na licu mjesta. Isto tako, uvijek je dobro u gepeku imati rezervne kaiše

https://www.youtube.com/watch?v=r5sor7BtX8w

Prebacite na 0:52

[grico]

Idem i ja par riječi reć...pored rezervnih kablova,mikrofona..lemilica ....al nikad nisam razmišljao da će mi klavijatura otkazat poslušnost...ima sam dvije..spojene midi kablom...bilo je nekih sitnih problemčića..al obično bi se to riješilo pali/gasi...kako sam dugo svirao po bendovima..to su sve bili izvrsni muzičari znali bi me "pokrit" za vrijeme svirke ako bi se nešto desilo...npr ja moram svirat neki solo..al jednostavno klavijatura nema...onda gitarista odsvira..i onda kasnije se ja uvalim

Puno puta bi lemio kabel za vrijeme pauze..zbog razbijenih čaša ili boca..pa se ugazi i kabel se slomi il prikida....
Za vrime rata jedan je s pištoljem pao priko jabuke...čovik u takvim trenuicima ne zna šta će...
Jedan je platio 1000 eura da mu cili set sviramo "Hercegovci evo noći evo dana"

Bilo je tu svega...bina od školskih stolova...di gledaš kako ćeš propast...
gori je neko spomenio Dicmo...u Dicmu smo svirali jedan maskenbal...ostalo mi je u sjećanju da smo svirali vani na -10..niko od nas nije moga svirat od hladnoće..jednostavno nemoš micat prste....


Na jednoj svadbi čuješ sirene auta..evo ih dolaze...mi na svojim mistima...čuješ bum..tupi zvuk...mixeta se ugasila..ovi samo što ne uđu...ne znaš šta ćeš...na ostalima vidiš samo tupu i blijedu facu..jer ne znaš šta se desilo....rješenje je bilo da udariš mixetu od stol i pororadila je...izdržala je pir...al pred sam kraj vidiš bijeli dim iz nje...kao da je umrla i duša joj otišla u raj.....svega je bilo....
Kod ovakvih stvari tribaš bit veliki psiholog...od raznoraznih naruđbi...od nadobudnih pripitih budala...npr....ako ne budeš svirao "I tebe sam sit kafano" razbit ću vam to sve....evo drugoog nakon par min i kaže budeš li svirao "I tebe sam sit kafano"..razbit ću ti sve to....onda čovik dođe do jedne točke di puca...di ne može podnijet više ljude sa kravatom oko glave u 5 ujutro..a čaše oko klaviojatura da ne spominjem....jednom mi je čak i zalio visikijem Korg I5s (ima je strašne mandoline u ono vrime)....
Vrijeme sviranja neću nikad zaboravit..bilo je tu baš svega...zaradio jako dobro...al dođe vrime kad čovik povuče crtu i kaže...**ebo to sve..iden ja kući...
Vi koji svirate još..i kojima je svirka glavni izvor prihoda doslovno skidam kapu...ja nebi moga više..nebi ima živaca bit i prikazivat se bit normalan..jer ne znam šta bi sad napravio kad bi mi neko došao s čašom oko klavijatura i ljubio me i grlio i uvaljiva mi se u mikrofon...vjerovatno bi bio nokaut (doslovno).....prvi pir sam odsvira sa 13 god...zadnja svirka mi je bila sa 38...sad mi je 41....
zadnja epizoda Naše malo misto je završila s rečenicom...Adio i nikad više...tako i ja...
Al moram napomenut da je bilo i lipih stvari...nezaboravnih lipih događaja, trenutaka..putovanja..i svega onog što jedan muzičar može proživit putujuć..a nisi vezan ničim..ni djecom ni ženom ni kućom ni familijom..a love ko pijeska...
Hvala ja nebi više...neman živaca !!!!

[Dell]

Jašta, što kažu u to ratno doba, svi su se furali na one američke vojne frizure, pa je jedan basista govorio, šta je ovo svi naopako sjeli na stolicu
Bilo je meni ljetos u Duvnu, kao ako ne budete svirali "kninsku kraljicu", čupam vam sve kablove iz miksete. Kad je vidio da nas zabole i nek čupa, sad da ne ispadne glup, isčupao mi je iz miksete kablove od tyrosa (kronos i dalje radio) i onda ga je žena izvela iz sale
Međutim, jedna od stvari koja me najviše nervira, je ta kad mi ljudi, većinom djeca dok sviram stišću dirke od harmonike ili klavijature. Neki se mali tako nedavno napenalio i stišće mi stalno jedno dugme na basu i to mu interesantno, čak doveo jarane da gledaju. Ja ono trzajevima ko fol pokušavam da mu izmaknem harmoniku, ali ne vrijedi. Čitavo vrijeme niti ne gledam u njega i jebiga onda sam popizdio, pritisnem ono dugme za puštanje zraka, rastegnem mijeh i napravim orgazmičnu facu u fazonu zajebana dionica za odsvirat. Mali je odletio 5 metara kad ga je bas strana ošinula po ramenima, nije mu bilo jasno šta se dogodilo, ali nije više prilazio
Nikad neću zaboravit jednu svadbu u Posušju, a svatovi bili Imoćani (svi znaju kakvi su). To svu noć maltretiranje sa tim "borbenim" pjesmama, ono face krvoločne, ubit, zaklat. I tako oko 4-5 kad se sve završilo ostalo ih je takvih 3-4, vrište na sav glas ove predivne domoljubne pjesme, ti kontaš to će povaljat sve. Kad dođe kuma od mlade koja je bila na izlasku iz sale i vikne jednom od njih (Marko, Ivan, Jure...), POLAZI!!! Tada sam vidio transformaciju gorostasa u patuljka, jer je samo podvio rep i pošao za njom. Otprilike je isti scenario bio i sa ostatkom borbene ekipe kad su ih žene potjerale.